Dvoje maloletne dece iz jedne srpske porodice u Beču već šest meseci nalaze se pod starateljstvom grada Beča. Njihovi roditelji tvrde da su im deca oduzeta bez ikakvih dokaza i objašnjenja, a sada su smeštena u strogo kontrolisani objekat koji podseća više na zatvor nego na dečji dom. Ova situacija izazvala je veliku zabrinutost i negodovanje među porodicama i zajednicama koje su upoznate sa slučajem.
Prema rečima roditelja, njihova deca su oduzeta zbog navodnih sumnji u sposobnost roditeljstva, ali su oni uvereni da su ti navodi neutemeljeni i da su njihova deca bezbedna i srećna kod kuće. Roditelji su se obratili brojnim organizacijama i institucijama kako bi dobili pomoć i informacije o tome kako mogu da povrate svoju decu. Oni su takođe pokušali da se sastanu sa socijalnim radnicima i predstavnicima gradskih vlasti, ali su njihovi pokušaji često nailazili na nerazumevanje.
U Beču, proces oduzimanja dece može biti vrlo kompleksan. Obično se to dešava kada se veruje da su deca u opasnosti ili da su roditelji nesposobni da im pruže adekvatnu negu. Međutim, u ovom slučaju, roditelji smatraju da nije bilo dovoljno dokaza da bi se opravdao ovaj drastičan potez. Prema informacijama iz medija, deca su smeštena u instituciji koja se specijalizovala za rad sa maloletnicima, ali roditelji tvrde da je okruženje u kojem se deca nalaze previše restriktivno i neodgovarajuće za njihov uzrast.
Situacija je dodatno otežana činjenicom da su roditelji suočeni s jezičkim barijerama, što im otežava komunikaciju sa vlastima i pravnim sistemom. Oni se osećaju bespomoćno i frustrirano, jer se bore protiv institucije koja ima značajnu moć i resurse. U međuvremenu, deca su, prema rečima roditelja, lišena emocionalne podrške koju bi trebalo da dobiju od svojih roditelja. Roditelji izražavaju zabrinutost da bi dugotrajno odvojenje od porodice moglo imati ozbiljne posledice na emocionalni i psihološki razvoj njihove dece.
U Beču, kao i u drugim evropskim gradovima, razmatranje slučajeva oduzimanja dece često uključuje različite aspekte, kao što su socijalna i ekonomska situacija porodice, kao i moguće mentalno zdravlje roditelja. U ovom slučaju, roditelji tvrde da su sve njihove životne okolnosti bile stabilne pre nego što su im deca oduzeta. Oni su insistirali na tome da su aktivno učestvovali u životima svoje dece i da su se trudili da im pruže sve što im je potrebno.
Roditelji su takođe pokušali da se povežu sa drugim porodicama koje su prošle kroz slične situacije, kako bi razmenili iskustva i pružili jedni drugima podršku. Mnogi od njih su izrazili zabrinutost da bi ovakvi slučajevi mogli postati sve učestaliji, posebno među migrantima i porodicama koje se suočavaju sa dodatnim preprekama u novoj zemlji.
U međuvremenu, roditelji su odlučili da se bore za svoja prava i prava svoje dece putem pravnih kanala. Oni su angažovali advokate i pokrenuli postupke kako bi pokušali da povrate svoju decu. Ovaj proces može biti dugotrajan i iscrpljujući, ali roditelji su odlučni da ne odustaju od svoje borbe. U javnosti se sve više postavlja pitanje o pravilima i procedurama oduzimanja dece u Beču i drugim delovima Evrope, posebno u svetlu zabrinutosti za prava roditelja i dobrobit dece.
Ova situacija u Beču podseća na važnost zaštite prava porodica i potrebu za transparentnošću u procesima koji se tiču oduzimanja dece. Dok se roditelji bore za svoju decu, mnogi drugi se pitaju kako bi se slični slučajevi mogli sprečiti u budućnosti, osiguravajući da su svi aspekti brige o deci adekvatno razmotreni i da su prava porodica zaštićena.
