Krajem januara, ispod prelepih grčkih ostrva Santorini, Amorgos i Anafi, zabeležen je brz i intenzivan niz od više od 28.000 zemljotresa, među kojima su se našli i potresi jačine preko 5 stepeni po Rihteru. Ova seizmička aktivnost izazvala je zabrinutost među lokalnim stanovništvom koje je strahovalo od moguće vulkanske erupcije. Na sreću, nakon mesec dana, seizmička kriza je završena bez težih posledica.
Zahvaljujući naprednim seizmičkim instrumentima i veštačkoj inteligenciji, naučnici su otkrili uzrok ovih potresa. Kako navodi National Geographic, došlo je do brzog uzdizanja magme iz dubina zemljine kore, što je pokrenulo ovu seizmičku seriju. Analiza objavljena u časopisu Nature ukazuje na iznenađujuću vezu između Santorinija i podvodnog vulkana Kolumbo, koji se nalazi nedaleko obale. „Oni komuniciraju“, izjavio je Jens Karstens, geofizičar iz Nemačke i jedan od autora studije.
Istraživački tim je otkrio da mogu pratiti kretanje magme ispod ovog regiona, što omogućava precizniju prognozu verovatnoće erupcije kada se ponovo pojave seizmičke aktivnosti. Santorini ima bogatu vulkansku prošlost, a posebno snažna erupcija 1560. godine pre nove ere doprinela je padu jedne civilizacije. Kolumbo je takođe poznat po svojoj nestabilnosti, a erupcija 1650. godine izazvala je visoke cunamije i smrtonosni oblak otrovnog gasa.
Oba vulkana su aktivni sistemi, spremni da ponovo eruptiraju. Kada je tokom januara ove godine Santorini pogodio roj zemljotresa, stanovnici su se masovno evakuisali, dok su naučnici pokušavali da otkriju uzrok krize. Zemljotresi su se kretali od Santorinija ka otvorenom moru, što je dodatno zbunilo istraživače.
„U tom trenutku bilo je mnogo neizvesnosti. Nismo znali da li je uzrok magmatski ili tektonski“, izjavio je Marius Isken, geofizičar iz Nemačke. Srećom, projekat MULTI-MAREX, interdisciplinarni nemačko-grčki poduhvat za praćenje ovog regiona, bio je u punom jeku kada su potresi počeli. Tim je koristio podvodne senzore, satelite, GPS stanice i detektore vulkanskih gasova, kao i veštačku inteligenciju za analizu podataka.
Podaci su pokazali da se kotao Santorinija blago podigao, a da su se povećale emisije ugljen-dioksida i vodonikovog gasa, što ukazuje na punjenje novom magmom. Od kraja januara do kraja februara, seizmički roj se premestio ispod vode južno od Kolumba, počevši na dubini od 17 kilometara i brzo se pomerajući na samo tri kilometra ispod površine.
Ovi potresi su prikazali kretanje magme koja se uspinje ka površini, uzrokujući pucanje obližnjih raseda. Džonas Prejn, geofizičar sa Woods Hole okeanografskog instituta, ističe da je prodor magme pokrenuo lančanu reakciju koja je izazvala jače podrhtavanje. Dok je jedan rezervoar magme rastao, drugi se praznio, što je smirilo oba vulkana.
Uprkos opasnostima, većina magmatskih prodora ne dovodi do erupcija, a u ovom slučaju kriza je okončana bez ozbiljnih posledica. Istraživači nastavljaju da proučavaju ovaj region kako bi razvili bolje modele za predviđanje vulkanske aktivnosti. „Sada je jasno da postoji veza na većoj dubini između vulkana“, zaključuje Karstens. U budućnosti, nova saznanja mogu pomoći u pravovremenom upozoravanju lokalnog stanovništva na potencijalne opasnosti.
Naučnici su sve više uvereni da vulkani imaju složene magmatske sisteme, koji omogućavaju horizontalno kretanje magme, što može uticati na erupcije u susednim područjima. Ova nova saznanja doprinose razumevanju vulkanske dinamike i mogu pomoći u smanjenju rizika za stanovništvo koje živi iznad ovih prirodnih fenomena.
