Sud pravde Evropske unije (CJEU) doneo je presudu koja se tiče kontrola izvoza sirovina i građevinskog materijala koje sprovodi Mađarska. Ova presuda, koja je objavljena danas, označava da su te mere u suprotnosti sa zakonodavstvom EU i predstavljaju kršenje propisa o slobodnom kretanju robe unutar jedinstvenog tržišta.
Mađarska je uvela zahteve prema kojima je država obavezna da bude obaveštena o svakom izvozu građevinskog materijala i da ima pravo da ga otkupi. Ove mere su izazvale reakciju Evropske komisije, koja je ocenjivala da predstavljaju ograničenje slobodnog kretanja robe u EU, kao i kršenje nadležnosti bloka u oblasti trgovinske politike. Prema izveštaju Rojtersa, ovakva praksa Mađarske može imati dalekosežne posledice na trgovinske odnose unutar EU.
U okviru postupka, mađarske vlasti su tvrdile da su te mere neophodne za zaštitu kritične infrastrukture i obezbeđenje kontinuiranog snabdevanja građevinskim materijalom. Oni su isticali da je u trenutnim okolnostima važno da država ima kontrolu nad ovim resursima kako bi izbegli moguće krize u snabdevanju. Međutim, Sud pravde EU je presudio da su ovi argumenti nedovoljni kako bi se opravdale mere koje jasno ograničavaju izvoz.
CJEU se priklonio stavu Evropske komisije, naglašavajući da su mađarske mere u suprotnosti sa principom slobodnog kretanja robe. Sud je takođe ukazao na to da Mađarska nije uspela da dokaže da oskudica sirovina i građevinskog materijala predstavlja „stvarnu i dovoljno ozbiljnu pretnju“. Ova tačka je ključna, jer pokazuje da članice EU ne mogu jednostrano uvesti restrikcije koje bi mogle narušiti jedinstveno tržište i slobodnu trgovinu unutar bloka.
Odluka CJEU dodatno potvrđuje principe koji su postavljeni radi očuvanja jedinstvenog tržišta EU. Ove odluke su često predmet rasprava među članicama, s obzirom na to da svaka država članica ima svoje specifične ekonomske i političke interese. Međutim, presude kao što je ova naglašavaju značaj usklađenosti sa zakonodavstvom EU, kako bi se obezbedila ravnoteža između nacionalnih interesa i kolektivnih pravila koja se primenjuju u celoj Uniji.
U poslednjih nekoliko godina, Mađarska je često bila na meti kritika zbog svojih politika koje se odnosile na trgovinu i ekonomiju. Mnoge od ovih politika su bile percipirane kao pokušaji da se ograniči sloboda kretanja i trgovine, što je izazvalo zabrinutost među ostalim članicama EU. Ova presuda može dodatno pojačati pritisak na mađarsku vladu da preispita svoje pristupe i strategije u oblasti trgovinske politike.
Izvršni potpredsednik Evropske komisije, Valdis Dombrovskis, komentarisao je ovu presudu rekavši da je slobodno kretanje robe jedan od osnovnih principa EU, a da su ovakve mere koje ograničavaju taj princip neprihvatljive. On je podstakao sve članice da rade na jačanju unutrašnjeg tržišta, umesto da uvode restrikcije koje bi mogle naškoditi ekonomskim odnosima unutar Unije.
Ova presuda će verovatno imati dalekosežne posledice, ne samo za Mađarsku, već i za ostale članice EU koje razmatraju slične mere. U svetlu ovih događaja, jasno je da će EU nastaviti da se zalaže za očuvanje svojih osnovnih principa i pravila, a članice će morati da se usklade s tim u svojim nacionalnim politikama.
