Budimpešta – Mađarska je zvanično pokrenula tužbu protiv Saveta Evropske unije i Evropskog fonda za mir (EPF) pred Sudom Evropske unije u Luksemburgu. Ova tužba je rezultat odluke koja omogućava korišćenje prihoda od zamrznute ruske državne imovine za vojnu pomoć Ukrajini.
Tužba je podneta 11. jula 2025. godine, a Evropski sud je 25. avgusta potvrdio prijem predmeta, čime je postupak zvanično započet. Ovaj potez dolazi u svetlu odluke Saveta EU iz maja 2024. godine, koja predviđa da se 99,7 odsto neto prihoda ostvarenog upravljanjem zamrznutim sredstvima ruske centralne banke usmeri u fond EPF. Ovaj fond služi kao izvor vojne pomoći Ukrajini, uključujući isporuku oružja, municije i druge vrste podrške.
Mađarska, koja je članica EU, izrazila je zabrinutost zbog ovog poteza, smatrajući da bi korišćenje sredstava od zamrznutih ruskih sredstava moglo da prekrši međunarodne zakone. Mađarski zvaničnici su naglasili da bi ovakva praksa mogla da postavi opasan presedan u međunarodnom pravu, jer se sredstva koja su zamrznuta iz političkih razloga ne bi trebala koristiti za vojne ciljeve.
Mađarska je poznata po svom opreznom pristupu prema sankcijama protiv Rusije i često je kritikovana zbog svojih stavova unutar EU. Ova tužba može se posmatrati kao još jedan korak u okviru mađarske politike koja se protivi povećanoj vojnoj pomoći Ukrajini, a koja je izazvana ruskom invazijom na ovu zemlju.
Izvori iz Budimpešte ukazuju da Mađarska smatra da je odluka Saveta EU nelegalna i da bi mogla da izazove dodatne tenzije unutar Unije. Mađarska vlada, predvođena premijerom Viktorom Orbanom, stava je da bi evropski lideri trebalo da razmotre sve posledice ovakvih odluka pre nego što ih donesu, jer bi one mogle imati dugoročne posledice na odnose sa Rusijom.
Odluka o korišćenju sredstava od zamrznutih ruskih sredstava je takođe izazvala zabrinutost među drugim članicama EU, koje se suočavaju s dilemom o tome kako reagovati na rusku agresiju, a da pritom ne naruše međunarodne zakone i standarde. Mnogi analitičari smatraju da je ovaj potez Mađarske u skladu sa njenim dugogodišnjim nastojanjem da se distancira od zajedničke spoljne politike EU, posebno kada je reč o pitanju Rusije.
U međuvremenu, zvaničnici EU su izrazili spremnost da brane svoju odluku pred Sudom. Oni tvrde da je pružanje vojne pomoći Ukrajini u skladu sa principima solidarnosti unutar Unije i da je neophodno za podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske agresije. Očekuje se da će pravni postupak trajati nekoliko meseci, a odluka Suda Evropske unije mogla bi da ima značajan uticaj na buduće odluke o vojnoj pomoći i sankcijama prema Rusiji.
Ova situacija takođe ukazuje na širi trend unutar EU, gde se članice sve više dele po pitanju načina na koji treba reagovati na rusku invaziju na Ukrajinu. Dok neki pozivaju na strože sankcije i veću vojnu podršku Ukrajini, drugi, poput Mađarske, smatraju da bi trebalo biti oprezniji i razmotriti sve posledice takvih mera.
U zaključku, tužba Mađarske protiv Saveta EU i EPF predstavlja važan trenutak u odnosima unutar Unije i može imati dugoročne posledice za način na koji EU reaguje na međunarodne krize. Kako se situacija bude razvijala, jasno je da će pravni i politički aspekti ovog slučaja biti predmet pažnje ne samo u Mađarskoj, već i širom Evrope.
