Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske, Peter Sijarto, reagovao je danas na uvođenje zabrane ulaska u Mađarsku i Šengensku zonu komandantu ukrajinske vojne jedinice, Robertu Brovdi, koja je nedavno napala naftovod „Družba“. Sijarto je izjavio da rat između Ukrajine i Rusije nije mađarski rat, naglašavajući da Mađarska nije odgovorna za sukob i da ne želi biti uvučena u njega. „Ovo nije naš rat. Nismo odgovorni za njega, nismo ga započeli, nismo učestvovali u njemu. Prestanite da nas provocirate, prestanite da rizikujete našu energetsku bezbednost i prestanite da se trudite da nas uvučete u vaš rat“, napisao je Sijarto na društvenoj mreži X.
Reakcija ministra Sijarta usledila je nakon što je njegov ukrajinski kolega, Andrij Sibiha, nazvao uvođenje zabrane „bestidnim“, posebno s obzirom na to da je ova odluka doneta na dan kada je ruski napad na Kijev usmrtio više od 20 ljudi. Sibiha se obratio Sijartu rekavši: „Koliko je bestidno objaviti ovo nakon brutalnog napada terorističke države Rusije. Petere, ako ti je ruski gasovod važniji od ukrajinske dece koju je Rusija ubila jutros, ovo je moralno propadanje. Mađarska je na pogrešnoj strani istorije.“
Prethodno je Sijarto izjavio da je vlada Mađarske odlučila da zabrani ulazak Robertu Brovdi zbog napada na naftovod „Družba“, koji je ključan za isporuku ruske nafte u Mađarsku. On je naglasio da je vazdušni napad na ovaj naftovod bio „napad na suverenitet“ Mađarske, te da se zabrana odnosi na sve članice EU i ceo Šengenski prostor, a da je upozorenje uključeno u šengenski informacioni sistem.
Naftovodom „Družba“ doprema se ruska nafta u Mađarsku, Slovačku i Češku, koje su izuzete iz zabrane Evropske unije na uvoz sirove nafte iz Rusije. Od početka avgusta, Budimpešta je prijavila tri udara ukrajinskih oružanih snaga na ovaj naftovod, koji su se dogodili 13, 18. i 22. avgusta. Poslednja dva napada dovela su do obustave isporuke nafte, uzrokujući da Mađarska i Slovačka ostanu bez zaliha na pet dana.
U svetlu ovih događaja, odnosi između Mađarske i Ukrajine postali su napetiji. Sijarto je pružio jasnu poruku da Mađarska ne želi da bude deo sukoba koji se vodi između Rusije i Ukrajine, dok se ukrajinski zvaničnici suočavaju sa teškim gubicima i stalnim napadima. Ova situacija dodatno komplikuje već složene političke i energetske odnose u regionu, s obzirom na to da je Mađarska zavisna od ruske nafte, a istovremeno se suočava sa pritiscima Zapada da se distancira od Moskve.
Mađarska je, uprkos pritiscima i sankcijama EU, nastavila da uvozi rusku naftu putem naftovoda „Družba“, što je izazvalo kritike iz Kijeva i drugih evropskih prestonica. S obzirom na trenutnu situaciju, čini se da će Mađarska nastaviti da balansira između svojih ekonomskih interesa i pritisaka međunarodne zajednice. Ova kriza takođe ističe izazove sa kojima se suočavaju evropske zemlje u pogledu energetske sigurnosti i politike prema Rusiji.
U globalnom kontekstu, sukob između Ukrajine i Rusije nastavlja da utiče na međunarodne odnose, a Mađarska se suočava sa sve većim izazovima u navigaciji kroz ovu kompleksnu situaciju. S obzirom na to da se sukob nastavlja, neizvesno je kako će se dalje razvijati odnosi između Mađarske i Ukrajine, kao i kakve posledice će to imati na širu evropsku politiku.
