Mađarski premijer Viktor Orban je danas ponovo potvrdio stav svoje vlade u vezi sa pitanjem migracija, naglašavajući da Mađarska neće postati zemlja migranata, uprkos pritiscima iz Brisela. U objavi na platformi X, Orban je jasno stavio do znanja da njegova vlada neće prihvatiti migrante iz Zapadne Evrope, neće graditi kampove za njih, niti će predati svoje granice na upravljanje spoljnim faktorima.
„Nećemo primati migrante iz Zapadne Evrope, nećemo graditi kampove i nećemo predati naše granice. Nećemo dozvoliti drugima da odlučuju sa kim treba da živimo,“ izjavio je Orban. Ove reči dolaze u trenutku kada Evropska unija nastoji da reši pitanje migracija kroz zajedničke politike, koje uključuju raspodelu migranata među članicama, kao i izgradnju prihvatnih centara.
Orban je naglasio da je odgovor Mađarske na zahteve Brisela „ne“. On je istakao da je namera EU da se Mađarska koristi kao zemlja za rešavanje hiljada zahteva za azil. „Brisel želi kampove za migrante, prisilna preseljenja i hiljade zahteva za azil koji se rešavaju u Mađarskoj“, rekao je Orban, dodajući da je ovo neprihvatljivo za njegovu vladu.
Mađarska se već duže vreme protivi migrantima i izbeglicama, a Orbanovo stajalište je u skladu sa politikom koju njegova vlada vodi od izbijanja migrantske krize 2015. godine. Tada je Mađarska izgradila ograde na granicama sa Srbijom i Hrvatskom kako bi sprečila ulazak migranata, što je izazvalo brojne kritike iz inostranstva.
Ova izjava dolazi usred sve većih tenzija između Mađarske i Evropske unije, posebno kada je reč o pitanjima ljudskih prava i migracija. Mađarska vlada je često kritikovana zbog svojih strogih politika prema migrantima, a mnogi aktivisti tvrde da je to kršenje međunarodnih konvencija o ljudskim pravima.
Osim toga, Orban je u svojoj poruci na platformi X takođe naglasio da Mađarska ne želi da bude deo sistema koji uključuje prisilnu raspodelu migranata među članicama EU. „Naša zemlja nije ničija migraciona zona“, poručio je Orban, dodajući da Mađarska ima pravo da odlučuje o svojoj budućnosti i demografiji.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose Mađarske sa drugim članicama EU koje se zalažu za solidarnost u rešavanju migrantske krize. Neki članovi EU, posebno oni sa južnog dela kontinenta, suočavaju se sa velikim prilivom migranata i smatraju da je neophodno da sve zemlje članice preuzmu deo odgovornosti.
Mađarska je često kritikovana i zbog svog pristupa prema azilantima, kao i zbog ograničavanja pristupa humanitarnim organizacijama koje rade na terenu. Aktivisti i humanitarne organizacije upozoravaju na teške uslove u kojima se migranti nalaze, a mnogi od njih su primorani da žive u nehumanim uslovima.
Orbanova vlada se, s druge strane, brani tvrdnjama da su njihovi postupci u skladu sa očuvanjem nacionalne bezbednosti i suvereniteta. Oni smatraju da bi prekomerni priliv migranata mogao ugroziti kulturu i identitet Mađarske, što je često isticano u izjavama mađarskog premijera i drugih članova njegove vlade.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da će pitanje migracija ostati ključno političko pitanje u Mađarskoj, kao i u širem kontekstu Evropske unije. Orbanova odlučnost da se protivi pritiscima iz Brisela ukazuje na sve dublje podele unutar EU kada je reč o pristupu migracijama, a njegova vlada nastavlja da se pozicionira kao lider u otporu prema imigrantskoj politici EU.
