BUDIMPEŠTA – Mađarska je odlučila da preusmeri oko 600 miliona forinti (1,56 miliona evra) iz Evropskog instrumenta za mir na jačanje libanske vojske, umesto na podršku ukrajinskoj vojsci, čime se nastoji povećati stabilnost Libana. Ovu informaciju je juče saopštio mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, tokom posete Beirutu.
Sijarto je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa libanskim kolegom Jusefom Radžijem izjavio da Mađarska ne podržava trenutnu politiku Evropske unije koja se fokusira na naoružavanje Ukrajine, već smatra da je podrška libanskoj vojsci ključna za unapređenje bezbednosti u regionu. Prema njegovim rečima, jačanje libanske vojske je jedini način da se postigne stabilnost, smanji uticaj militantne grupe Hezbolah, kao i da se održi primirje sa Izraelom, čime se sprečavaju novi konflikti.
Sijarto je ukazao na to da Mađarska radi na jačanju stabilnosti u regionu iz dva glavna razloga. Prvi je nacionalni bezbednosni interes, jer je bezbednost i mir na Bliskom istoku direktno povezana sa stabilnošću u centralnoj Evropi. Ova odluka dolazi u trenutku kada se tenzije u regionu povećavaju, a Liban se suočava sa brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima.
Osim toga, Sijarto je najavio da će Mađarska glasati protiv planiranih carina Evropske unije na ferolegure, materijale koji se koriste u industriji, posebno za proizvodnju čelika. Prema njegovim rečima, ove carine bi dovele do poskupljenja sirovina koje su od suštinskog značaja za mnoge evropske industrijske sektore. Ferolegure su legure gvožđa obogaćene raznim hemijskim elementima, kao što su silicijum, mangan i hrom, koje se koriste za poboljšanje svojstava čelika i povećanje otpornosti na koroziju.
U svom obraćanju, Sijarto je naglasio da je tokom jutrašnjeg telefonskog razgovora sa norveškom ministarkom trgovine, Sesili Mirset, potvrdio da će Budimpešta odbiti predlog o novim carinama. On je istakao da su prethodne tarife i sankcije već značajno oštetile evropsku ekonomiju, te da „nema potrebe za novim opterećenjima“ koja bi mogla dodatno pogoršati situaciju.
Sijarto je kritikovao i Evropsku komisiju, navodeći da ni Komisija ni njena predsednica Ursula fon der Lajen „nisu sposobni da obavljaju svoje dužnosti“. Ovo je samo jedan od niza kritičkih tonova koje je mađarska vlada iznosila prema Briselu u poslednje vreme, posebno u svetlu različitih ekonomskih i političkih odluka koje su donete na nivou Evropske unije.
Ove odluke Mađarske ukazuju na sve veću samostalnost zemlje u spoljnopolitičkim pitanjima, kao i na promenu u prioritetima u odnosu na tradicionalne alate evropske politike. Dok se EU suočava sa složenim izazovima u vezi sa Ukrajinom, Mađarska se odlučuje za alternativne puteve, fokusirajući se na ono što smatra svojim nacionalnim interesima.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da će odluka Mađarske o preusmeravanju sredstava na libansku vojsku imati dugoročne posledice ne samo za Liban, već i za regionalnu stabilnost na Bliskom istoku. Ovaj potez bi mogao da utiče na dinamiku snaga u regionu, kao i na odnos Mađarske sa drugim zemljama članicama EU, koje se možda ne slažu sa ovom politikom.
Mađarska nastavlja da se pozicionira kao ključni igrač u regionalnoj politici, a njene odluke o preusmeravanju sredstava i odbijanju novih carina ukazuju na sve veće nesuglasice unutar EU, koje se suočava sa brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima.
