Zagrebački Večernji list je otkrio namere hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da u zaključke Evropskog saveta unese formulacije o zabrinjavajućim događajima na Zapadnom Balkanu, međutim, Mađarska se tome usprotivila. Hrvatska je pokušala da u tekst zaključaka uključuje formulaciju koja bi ukazivala na to da „zabrinjavajući događaji u Bosni i Hercegovini i Srbiji prete da destabilizuju širu regiju zapadnog Balkana“. Mađarska je, međutim, sprečila da se ovo uvrsti kao zajednički stav svih 27 država članica Evropske unije.
Prema informacijama do kojih je došao Večernji list, zbog toga što se zaključci Evropskog saveta usvajaju konsenzusom, a Mađarska je bila protiv predložene hrvatske formulacije, na kraju je ostalo samo da se u zaključcima konstatuje da je Evropski savet raspravljao o situaciji na zapadnom Balkanu i da će se ovom temom baviti na sastanku u aprilu.
Na pripremnim sastancima pre jučerašnjeg samita, Mađarska nije želela da dozvoli ni da se precizira o kojoj tačno „stvari“ se radi. Hrvatska je želela da upozori na zabrinjavajući razvoj događaja u BiH i Srbiji, dok je Mađarska insistirala na korišćenju opšte formulacije, što je dodatno otežalo postizanje zajedničkog stava.
Nakon što se nije našla podrška za argumentaciju o opasnosti od širenja nestabilnosti, Plenkoviću je preostalo da tokom rasprave iznese tu argumentaciju kao stav Hrvatske. „Odlučio sam u jednom trenutku danas da iskoristim ovaj Evropski savet kako bih skrenuo pažnju na stabilnost, pre svega u BiH, i na situaciju u Srbiji, te da pokušam da privučem pažnju lidera“, izjavio je Plenković tokom pauze samita.
U svojoj izjavi, Plenković nije pomenuo protivljenje Mađarske koje se desilo iza zatvorenih vrata. Ipak, ranije je preneto da je signalizirao čelnicima država članica Evropske unije da naredni sastanak Evropskog saveta treba posvetiti ozbiljnoj raspravi o zbivanjima na jugoistoku Evrope.
„Signalizirao sam svojim kolegama da na idućem sastanku Evropskog saveta moramo povesti ozbiljnu raspravu o situaciji u našem susedstvu, s obzirom na poslednja zbivanja u Bosni i Hercegovini i Srbiji, što je i prihvaćeno“, rekao je Plenković.
Na pitanje da li je Hrvatska na prethodnim pripremnim sastancima tražila nešto jači tekst zaključaka o zapadnom Balkanu, Plenković je odgovorio da su Hrvatska i Slovenija to tražile, ali da se radilo o „praktično samo dve rečenice“, što je, prema njegovim rečima, „skroz nebitno“. Dodao je da se na današnjem sastanku o drugačijem tekstu zaključaka o zapadnom Balkanu nije ni razgovaralo jer „nije ni bilo realno s obzirom na prepuni dnevni red“.
U zaključcima Evropskog saveta navedeno je da se „raspravljalo o situaciji na zapadnom Balkanu“ i da se poziva Savet na nivou ministara da se time bavi u aprilu. Ova situacija ukazuje na složene odnose unutar Evropske unije, gde različiti interesi članica mogu otežati zajedničko delovanje, posebno kada je reč o osetljivim pitanjima kao što su stabilnost i bezbednost na Balkanu.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će tema Zapadnog Balkana ostati u fokusu evropskih lidera, ali će izazovi u postizanju konsenzusa ostati prisutni. Hrvatska će nastaviti da lobira za veće uključivanje ove regije u evropske diskusije, dok će Mađarska insistirati na opreznijem pristupu, što može usporiti napredak u rešavanju problema koji se tiču stabilnosti i bezbednosti ovog delikatnog područja.
