Brazilski predsednik, Luiz Inacio Lula da Silva, reagovao je na pretnje američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa uvođenjem carina na brazilske proizvode. Tramp je najavio da bi od 1. avgusta mogli biti uvedene carine od 50% na uvoz iz Brazila, a kao razlog je naveo postupanje brazilske vlasti prema bivšem predsedniku Žairu Bolsonaru, koji se trenutno suočava sa sudskim procesima zbog pokušaja puča nakon što je izgubio na izborima 2022. godine.
Lula je jasno stavio do znanja da će Brazil reagovati recipročno, uvođenjem carina na američku robu ukoliko SAD sprovedu svoje pretnje. On je u izjavi naglasio da je Brazil suverena zemlja sa nezavisnim institucijama i da neće tolerisati bilo kakav oblik spoljneg nadzora ili pritiska. Njegova čvrsta reakcija dolazi u trenutku kada su odnosi između dve zemlje postali napeti, posebno nakon što je Tramp podržao Bolsonara, nazivajući ga „veoma poštovanim liderom u svetu“.
Tramp je, u svom pismu, ukazao na to da suđenja Bolsonaru predstavljaju „lov na veštice“ i izrazio zabrinutost zbog načina na koji Brazil postupa sa bivšim predsednikom. Njegova podrška Bolsonaru nije iznenađujuća s obzirom na to da su se obojica smatrala saveznicima tokom Bolsonarove vladavine. Takođe, Tramp je ranije kritikovao brazilske vlasti zbog načina na koji se odnose prema bivšem predsedniku, upoređujući to sa vlastitim pravnim problemima u Sjedinjenim Državama.
Pretnje carinama dolaze u kontekstu složene trgovinske razmene između Brazila i Sjedinjenih Država. SAD su drugi najveći trgovinski partner Brazila, odmah nakon Kine, i svako povećanje carina moglo bi ozbiljno da utiče na brazilski ekonomski sektor. Lula je naglasio da bi povećanje carina sa 10% na 50% imalo teške posledice za ekonomiju Brazila, koja se još uvek oporavlja od prethodnih kriza.
Trampova tvrdnja da SAD imaju trgovinski deficit sa Brazilom je osporena od strane Lule, koji je istakao da je ta informacija netačna. Prema podacima američke vlade, u 2024. godini SAD su imale suficit u trgovinskoj razmeni sa Brazilom od 6,33 milijarde evra. Ovo dodatno komplikuje situaciju, jer bi uvođenje carina moglo značiti i dodatne gubitke za američke kompanije koje izvoze u Brazil.
Glavni izvozni proizvodi SAD u Brazil uključuju mineralna goriva, avione i mašine, dok Brazil uvozi gas, naftu, gvožđe i kafu iz SAD. Ova međuzavisnost dodatno naglašava potrebu za dijalogom i konstruktivnim pristupom umesto pretnjama koje mogu dovesti do trgovinskog rata.
Tramp je takođe optužio Brazil za cenzuru američkih društvenih mreža, na šta je Lula odgovorio da brazilski sudovi donose odluke u skladu sa željama društva, koje odbacuje govor mržnje, rasizam i sve oblike dečije pornografije i prevara. Lula je istakao da je zaštita ljudskih prava i demokratskih sloboda od suštinske važnosti za brazilsko društvo i da će Brazil nastaviti da brani svoje principe.
Ova situacija ukazuje na složenost međunarodnih odnosa i trgovinskih politika, posebno u svetlu aktuelnih političkih tenzija. Lula da Silva se pokazuje kao čvrst lider koji nije spreman da popusti pod pritiscima iz inostranstva, dok Tramp pokušava da iskoristi situaciju u Brazilu kako bi zaštitio svoje političke interese. Kako se situacija bude razvijala, biće važno pratiti dalji razvoj odnosa između ova dva velika igrača na svetskoj sceni.
