Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko pomilovao je 22 zatvorenika u zemlji, što je objavljeno iz njegovog kabineta. Ova odluka dolazi u vreme kada se u Belorusiji i dalje oseća pritisak međunarodne zajednice zbog ljudskih prava i slobode govora, a Lukašenko je često kritikovan zbog svog autoritarnog načina vladanja. Pomilovanje je posebno zanimljivo jer uključuje veliki broj zatvorenika osuđenih za ekstremizam, što može značiti da se predsednik pokušava distancirati od stigme koja prati njegov režim.
Prema izveštaju agencije Belta, među pomilovanima je 20 osoba koje su bile osuđene zbog ekstremističkih dela. Ove presude su često bile predmet polemike, s obzirom na to da su mnogi od zatvorenika uhapšeni tokom masovnih protesta koji su usledili posle kontroverznih predsedničkih izbora 2020. godine. Lukašenko je na vlasti od 1994. godine i suočen je s brojnim optužbama za kršenje ljudskih prava, uključujući nasilje nad demonstrantima i suzbijanje slobode medija.
Među pomilovanim zatvorenicima nalazi se 15 žena i 7 muškaraca, a svi su podneli molbu predsedniku za pomilovanje. U izjavama koje su dostavljene javnosti, naglašeno je da su svi pomilovani priznali svoju krivicu i izrazili kajanje za svoja dela. Ovaj aspekt može biti ključan za razumevanje Lukašenkovog poteza, jer se može tumačiti kao način da se skrene pažnja sa ozbiljnih optužbi o represiji i ljudskim pravima.
Lukašenko je odlučio o pomilovanju „iz humanitarnih razloga i u interesu njihovih porodica“. Ova izjava može ukazivati na pokušaj da se poboljša slika njegovog režima u očima domaće i međunarodne javnosti. Ipak, mnogi analitičari smatraju da je ovo više od propagande, a da se radi o taktici koja ima za cilj da umiri javno mnjenje i smanji pritisak sa strane.
U trenutku kada se mnoge zemlje suočavaju sa unutrašnjim i spoljnim izazovima, ovakvi potezi mogu biti viđeni kao deo šire strategije. Lukašenko se suočava sa ozbiljnim ekonomskim problemima, a njegovo vođenje države je pod sve većim nadzorom. Izveštaji o nezadovoljstvu građana, posebno među mladima, postaju sve učestaliji, a pomilovanje može biti viđeno kao način da se umire tenzije i pokaže da režim može biti fleksibilan.
Mnogi analitičari takođe ukazuju na to da ovakvi potezi mogu biti deo pokušaja da se izbegnu sankcije koje su uvedene od strane zapadnih zemalja. Belorusija je bila podložna raznim vrstama međunarodnih sankcija zbog kršenja ljudskih prava i suzbijanja slobode govora. Lukašenko možda pokušava da pokaže da je spreman na dijalog i promene, barem na površini, kako bi umanjio međunarodnu osudu.
Reakcije na ovu vest su pomešane. Dok neki pozdravljaju pomilovanje kao pozitivan korak ka humanijoj politici, drugi su skeptični i smatraju da je ovo samo privremena mera koja ne menja suštinske probleme u zemlji. Kritičari tvrde da je režim i dalje na putu ka potpunom suzbijanju slobode i ljudskih prava, a da ovakva pomilovanja ne mogu promeniti osnovnu prirodu vladavine.
U svakom slučaju, pomilovanje zatvorenika u Belorusiji otvara nova pitanja o budućnosti ljudskih prava u ovoj zemlji i o tome kako će se Lukašenko suočiti sa rastućim pritiscima kako iznutra, tako i spolja. U svetu koji se sve više okreće ka demokratiji i ljudskim pravima, Lukašenko će morati da pronađe način da održi svoju vlast, dok istovremeno pokušava da umiri nezadovoljstvo među svojim građanima.
