Biračka mesta za predsedničke izbore u Belorusiji zatvorena su u 20 časova po lokalnom vremenu, a beloruska centralna komisija je počela da prebrojava glasove, prenela je agencija Belta. Prema izlaznim anketama, aktuelni predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko osvojio je novi mandat sa oko 87,6 odsto glasova, dok su ostali kandidati dobili između jedan i tri odsto glasova.
Izlaznost na izborima do 18 časova iznosila je 81,50 odsto, izjavila je sekretarica Centralne izborne komisije Belorusije, Elena Baldovskaja. U celoj zemlji bilo je 5.325 biračkih mesta, a pravo glasa imalo je 6,9 miliona građana. Od 21. do 25. januara održano je rano glasanje, na kojem je izlaznost bila 41,81 odsto.
Pored Lukašenka, na izborima učestvuju još četiri kandidata: Aleksandar Hižnjak, predsednik Republikanske partije rada i pravde, Aleg Gajdukevič, predsednik Liberalno-demokratske partije Belorusije, preduzetnica Ana Kanapatska i Sergej Sirankov, prvi sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Belorusije.
Ministarka inostranih poslova Nemačke, Analena Berbok, ocenila je da građani Belorusije nisu imali mogućnost izbora na ovim izborima. Ona je naglasila da je to „gorki dan za sve one koji čeznu za slobodom i demokratijom“. Berbok je napisala da su umesto slobodnih i poštenih izbora, građani Belorusije svakodnevno izloženi ugnjetavanju, represiji i kršenju ljudskih prava.
Berbok je istakla da je preko 1.200 ljudi u Belorusiji još uvek nevino zatvoreno samo zato što su imali hrabrosti da dignu glas. „Nećemo ih zaboraviti. Svi politički zatvorenici moraju biti oslobođeni i brutalna represija mora da se okonča“, poručila je Berbok. Takođe, izrazila je duboko poštovanje za hrabrost liderke beloruske opozicije, Svetlane Tihanovskaje, i hrabrih građana Belorusije.
Ona je naglasila koliko je važna borba za demokratiju u Evropi i istakla da Evropska porodica drži svoja vrata otvorena za Belorusiju koja je demokratska i slobodna. Ove reči dolaze u trenutku kada su međunarodni posmatrači izrazili zabrinutost zbog regularnosti izbora i stanja ljudskih prava u zemlji.
Belorusija je u proteklih nekoliko godina bila na meti međunarodnih kritika zbog represije prema opoziciji i slobodnim medijima. Lukašenko, koji je na vlasti od 1994. godine, suočava se sa sve većim otporom građana i međunarodnom zajednicom zbog načina na koji vodi zemlju. Mnogi analitičari smatraju da su ovi izbori samo formalnost koja će omogućiti nastavak Lukašenkove vladavine.
U prethodnim izborima, 2020. godine, Lukašenko je osvojio mandat u kontroverznoj atmosferi, što je dovelo do masovnih protesta u zemlji. Opozicija i mnogi građani su smatrali da su izbori bili namešteni, a Lukašenko je reagovao represijom koja je uključivala hapšenja i zlostavljanje demonstranata.
S obzirom na tešku političku situaciju u Belorusiji, mnogi građani su izrazili sumnju u legitimitet ovih izbora. Brojni su se okupili na protestima, zahtevajući slobodne i poštene izbore, ali su se suočili sa policijskom brutalnošću.
U svetlu ovih događaja, reakcije međunarodne zajednice su ključne. Evropska unija je već najavila da će razmotriti dodatne sankcije protiv režima u Minsku, a mnoge zemlje pozivaju na oslobađanje političkih zatvorenika i poštovanje ljudskih prava.
Ova situacija u Belorusiji ostaje napeta, a budućnost zemlje je neizvesna. Mnogi se nadaju da će međunarodni pritisci i hrabrost građana dovesti do promene. U međuvremenu, Lukašenko se čini odlučnim da zadrži vlast, uprkos sve većim izazovima i kritikama.
