U posleratnom Beogradu, u godinama odmah nakon Drugog svetskog rata, postojao je niz poznatih kradljivaca i obijača koji su sticali reputaciju svojim podvizima. Među njima su se isticali Josip Krnec, Petar Simić Vancaga, Sreten Nikolić Toske, kao i neobični likovi poput bivšeg glumca i dimničara. Ovi kradljivci su bili veoma vešti u obijanju stanova i kasa, a policija je često mogla da prepozna njihove radove samo pogledom na tragove koje su ostavili.
Josip Krnec je bio poznat po obijanju sigurnih čeličnih kasa i pravio je sopstveni alat za svoje poduhvate. Sreten Nikolić, poznatiji kao Toske, bio je međunarodno poznat kradljivac i putovao je po Evropi koristeći lažne pasoše. Drugi obijači, poput Duška zvanog Ludak i Voje Dukića zvanog Džentlmen, takođe su bili veoma vešti i uspešni u svojim krađama.
Posebno interesantan bio je dimničar koji je kombinovao svoj zanat sa obijanjem stanova, koristeći odžake kao sefove za dragocenosti. Sa konopcem i magnetom, ovaj dimničar je vadio metalne predmete iz dimnjaka i prisvajao zlato i srebro koje je pronašao. Otkrivši ovu neobičnu metodu, uspeo je da postane bogat i da čak izgradi kuću na Dunavu.
I pored različitih metodologija i specijalnosti, svi ovi kradljivci su uspešno delovali u Beogradu tog vremena. Njihove priče i podvizi su bili predmet interesovanja javnosti, a policija je morala da se suoči sa novim izazovima u borbi protiv njihovih kriminalnih aktivnosti. Ove legendarne priče o obijačima i kradljivcima su ostavile trag u istoriji posleratnog Beograda i fasciniraju i danas.
