Stopa bankrota preduzeća u hemijskoj industriji na evropskom kontinentu doživela je značajan porast, sa posebnim naglaskom na sektor petrohemije, koji se suočava sa izazovima na svim tržištima. Prema analizi Cefica, evropskog udruženja hemijske industrije, u poslednje tri godine hemijska industrija je izgubila devet procenata svoje godišnje proizvodnje, što je rezultiralo gubitkom oko 20.000 radnih mesta, dok je dodatnih 89.000 radnih mesta dovedeno u pitanje. Povećane cene energije su, prema podacima, glavni uzrok obustave proizvodnje kod 49 procenata industrijalaca.
Između 2022. i 2025. godine, broj bankrota u evropskoj hemijskoj industriji povećan je za čak 600 procenata, a u poslednje dve godine se udvostručio. Pad proizvodnih kapaciteta je najočigledniji u petrohemiji, koja čini 48 procenata ukupnog pada industrije. Proizvodnja se smanjila u svim delovima Evrope, a najviše su pogođene zemlje poput Nemačke, Holandije, Velike Britanije i Francuske. Centralna i istočna Evropa doprinele su padu proizvodnje sa 14 procenata.
Cefic ističe da je sektor pod velikim pritiskom i da se suočava sa ozbiljnim izazovima. Stopa zatvaranja fabrika se udvostručila u poslednjih godinu dana, a godišnja ulaganja su prepolovljena, što dodatno ugrožava budućnost industrije. Gordana Pehnec Pavlović iz Sektora za industriju Hrvatske privredne komore naglašava da evropska hemijska industrija prolazi kroz istorijsku prekretnicu, zbog čega je potrebna hitna akcija da bi se očuvala proizvodnja.
Podaci Cefica ukazuju na to da se gašenja proizvodnje ne odnose samo na restrukturiranja unutar kompanija koje su nastavile sa radom, ali su smanjile kapacitete. Osim visokih troškova energije, na izazove se dodaju nepoštena globalna konkurencija i slaba potražnja. Ulaganja u inovacije i održivost, kao i zelenu i digitalnu tranziciju, postaju ključna, ali investitori gube interes za hemijsku industriju u EU, preusmeravajući sredstva na treća tržišta.
U narednim godinama, potvrđena ulaganja su smanjena za 500 procenata, što predstavlja drastičan pad od 7,6 milijardi evra u 2022. na 1,5 milijardi evra u 2025. Najveća ulaganja se usmeravaju na proizvode koji pripadaju lancu vrednosti baterija i skladištenja električne energije, kao i na smanjenje emisije ugljen-dioksida.
Glavni uzroci smanjenja proizvodnje u EU uključuju smanjenje potražnje, prekapacitiranost i regulatorne faktore. Zastarela infrastruktura, nedovoljni finansijski podsticaji za tehnološke inovacije i visoke cene energenata predstavljaju značajne prepreke razvoju hemijske industrije. U svetlu ovih izazova, Ursula fon der Lajen je naglasila važnost hemijske industrije kao „majke svih industrija“ i potrebu za očuvanjem njene proizvodnje unutar EU.
Domaća hemijska industrija beleži rast proizvodnje od 13,7 procenata u odnosu na prethodnu godinu, zahvaljujući povećanju proizvodnje veštačkih đubriva. Međutim, pad ulaganja u nove proizvodne kapacitete u evropskoj hemijskoj industriji iznosio je čak 86 procenata prošle godine, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije.
