Na palestinskom teritoriju Gaze, osim ruševina koje su nastale tokom tekućeg rata, primećene su planine smeća koje predstavljaju ozbiljnu opasnost po zdravlje i životnu sredinu. Prema podacima UN-a i humanitarnih agencija koje rade na sanitarnim uslovima, za osam meseci se na palestinskoj teritoriji nakupilo više od 330.400 tona čvrstog otpada.
Šesnaest članova porodice Masri žive u šatoru u kampu u blizini Univerziteta Al Aksa, okruženi muvama, zmijama i psima lutalicama. Stanovnici se žale na stalni smrad i bolesti kao što su šuga.
Nakon izraelske vojne ofanzive, više od milion ljudi je pobeglo u južni grad Rafi, gde su neki bili primorani da žive na otvorenim područjima koja su već pretvorena u privremene deponije.
Izraelska blokada Gaze, pod izgovorom bezbednosnih razloga, ozbiljno je otežala osnovne usluge, uključujući odlaganje otpada. Nedostatak kamiona za smeće, opreme za sortiranje i reciklažu, kao i opreme za pravilno odlaganje otpada predstavlja ozbiljan problem za Gazu.
Masovno raseljavanje ljudi je poremetilo lokalne vlasti koje se suočavaju sa nedostatkom osoblja, opreme i goriva za pokretanje kamiona za smeće. Izraelska vojska je blokirala pristup pograničnom području gde se nalaze glavne deponije u Gazi, dodatno pogoršavajući situaciju.
Program UN-a za razvoj učestvovao je u prikupljanju otpada i distribuciji goriva za čišćenje, ali mnogo više posla je potrebno da bi se rešio problem smeća u Gazi. Letnje temperature dodatno pogoršavaju situaciju i predstavljaju opasnost po zdravlje.
Unatoč tome, mnogi građani Gaze su prisiljeni da preuzmu dodatne rizike u potrazi za hranom, upotrebom ili prodajom otpada. Mnogi ljudi žive među đubretom, tražeći materijale koje mogu iskoristiti za izgradnju ili prodaju.
Mazad Abu Mila, raseljeni čovek iz Beit Lahije, kaže da traži otpadni metal koji bi mogao iskoristiti za izgradnju peći. Situacija sa smećem u Gazi je alarmantna i zahteva hitno rešenje kako bi se sačuvalo zdravlje stanovništva i sprečile dalje ekološke katastrofe.
