LONDON – Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao „noćne sove“, imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u časopisu Američkog udruženja za srce. Ova studija je zasnovana na podacima gotovo 323.000 odraslih osoba uključenih u britansku bazu „UK Biobank“.
Prema istraživanju, večernji hronotip je povezan sa lošijim kardiovaskularnim zdravljem, pri čemu su razlike bile posebno izražene kod žena. Istraživači su analizirali podatke o učesnicima, prosečne starosti 57 godina, koji su popunili upitnike o svom hronotipu – biološkoj sklonosti ka jutarnjoj, večernjoj ili srednjoj aktivnosti.
Zdravstveni rizici povezani sa noćnim tipom biološkog sata uključuju povišeni krvni pritisak, povećanu verovatnoću za razvoj srčanih bolesti i moždanih udara. Ovo istraživanje naglašava važnost pravilnog usklađivanja sa prirodnim ritmovima tela i ukazuje na potencijalne zdravstvene posledice koje mogu nastati usled neusklađenosti sa sopstvenim hronotipom.
Učesnici su bili podeljeni u tri grupe: jutarnji, večernji i srednji tip. Analizom podataka, istraživači su otkrili da su noćne sove imale 23% veći rizik od kardiovaskularnih bolesti u poređenju sa jutarnjim tipovima. Takođe, kod žena koje su se izjašnjavale kao noćne sove, rizik od srčanih problema bio je još izraženiji.
Jedan od glavnih razloga za ovakve nalaze može biti način života koji često prati noćne sove. Često su izloženi stresu, a i njihova ishrana može biti lošija zbog nepravilnih obrazaca obroka. Takođe, noćne sove često imaju manju fizičku aktivnost u poređenju sa jutarnjim tipovima, što dodatno povećava rizik od zdravstvenih problema.
Istraživači naglašavaju da bi ljudi trebali razmisliti o promeni svojih navika spavanja i pokušati da se prilagode sopstvenim biološkim ritmovima. To može uključivati strategije poput postepenog pomeranja vremena odlaska na spavanje, izlaganja prirodnoj svetlosti ujutro, kao i smanjenja izlaganja veštačkom svetlu tokom večernjih sati.
Studija takođe sugeriše da bi zdravstveni radnici trebali uzeti u obzir hronotip pacijenata prilikom savetovanja o zdravlju srca i rizicima. Razumevanje kako hronotip utiče na zdravlje može pomoći u razvijanju personalizovanih planova prevencije i lečenja.
Ovo istraživanje je deo šireg trenda u istraživanju biologije sna i njegovog uticaja na zdravlje. Dokazano je da kvalitet sna, kao i vreme spavanja, igraju ključnu ulogu u opštem zdravlju i blagostanju. Noćne sove, koje često pate od nesanice i drugih poremećaja spavanja, mogu imati dodatne izazove kada je u pitanju održavanje dobrog kardiovaskularnog zdravlja.
Zdravstveni stručnjaci pozivaju na veće razumevanje uticaja hronotipa na zdravlje, kako bi se razvili bolji pristupi prevenciji i lečenju srčanih oboljenja. U svetlu ovih saznanja, važno je raditi na podizanju svesti o važnosti pravog ritma spavanja i prilagođavanju životnih navika u skladu sa sopstvenim hronotipom.
U zaključku, istraživanje je jasno pokazalo da izbor životnog stila, u kontekstu hronotipa, može imati značajan uticaj na zdravlje srca. Ove informacije su ključne za poboljšanje javnog zdravlja i pružanje boljih zdravstvenih usluga. S obzirom na sve veći broj ljudi koji se identifikuju kao noćne sove, ovo istraživanje može otvoriti vrata za nova istraživanja i intervencije koje bi mogle pomoći u smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti u ovoj populaciji.
