Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije je upozorilo da su poremećaji GPS signala postali svakodnevica za zemlje koje se graniče sa Rusijom. Ova izjava dolazi nekoliko dana nakon incidenta u kojem je navodno došlo do ometanja GPS signala na avionu Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, dok je letela iznad Bugarske. Litvansko ministarstvo je naglasilo da takvi incidenti nisu izolovani, već deo šireg obrazca sistematskog ugrožavanja civilnog vazduhoplovstva, pomorskog i kopnenog saobraćaja, kao i kritične infrastrukture.
Litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris je istakao da su takve aktivnosti Rusije ozbiljna pretnja i da predstavljaju kršenje međunarodnih obaveza. U njegovoj izjavi se naglašava da ometanje aviona koji prevozi visokog zvaničnika kao što je predsednica Evropske komisije jasno ilustruje ozbiljnost situacije. „To nisu izolovani incidenti, već sistematske akcije koje ugrožavaju civilni vazdušni, pomorski i kopneni saobraćaj“, rekao je Budris.
Poremećaji GPS signala su postali česta pojava u zemljama poput Litvanije, Letonije i Estonije, koje se suočavaju sa ruskim hibridnim ratovanjem. Ovaj oblik rata obuhvata razne strategije, uključujući dezinformacije, sajber napade i fizičke pretnje, a zemlje u tom regionu su posebno ranjive s obzirom na svoju geopolitičku poziciju. Litvanija, kao i druge baltičke države, često upozorava na pretnje koje dolaze iz Moskve, a incident sa avionom Fon der Lajen je samo jedan od mnogih primera.
U međuvremenu, vlasti u Sofiji i Briselu su dale kontradiktorne izveštaje o tome šta se zapravo dogodilo sa avionom. Dok su neki zvaničnici sugerisali da je došlo do greške u navigaciji, drugi su odmah ukazali na mogućnost ruske intervencije. Mnogi komentatori i analitičari u Evropi se slažu da je Rusija često odgovorna za ovakve incidente, što dodatno komplikuje već napetu situaciju u regionu.
Ambasador Litvanije pri EU, Nerijus Aleksiejunas, upozorio je da su države koje se graniče sa Rusijom već godinama na udaru hibridnog ratovanja. „Ovo nije nešto novo; to se dešava već duže vreme i mi moramo biti spremni da se suočimo sa tim pretnjama“, rekao je on. Ova izjava dolazi u svetlu sve većeg pritiska na evropske države da se suprotstave ruskim akcijama koje destabilizuju region.
Poremećaji GPS signala mogu imati ozbiljne posledice na sigurnost saobraćaja. U savremenom svetu, gde se oslanjamo na tehnologiju za navigaciju i komunikaciju, svaki incident može dovesti do nesreća i ugroziti život ljudi. To je posebno važno za civilne avione koji lete na visinama gde su i najmanje greške u navigaciji potencijalno fatalne.
Rusija je dosledno negirala optužbe za ometanje GPS signala, tvrdeći da su to izmišljotine zapadnih medija i vlasti. Međutim, brojni incidenti u poslednjim godinama ukazuju na to da postoji obrazac ovakvog ponašanja. Države poput Litvanije, koje se suočavaju sa mogućim ruskim pretnjama, moraju biti oprezne i raditi na jačanju svojih odbrambenih sposobnosti.
U svetlu ovih događaja, evropske države se suočavaju sa izazovima u očuvanju svoje sigurnosti. To podrazumeva ne samo vojne mere, već i jačanje saradnje između zemalja članica EU, kao i unapređenje tehnologije i sistema upozorenja na moguće pretnje. Takođe, važno je osigurati transparentnost i saradnju među državama kako bi se efikasno odgovorilo na ovakve pretnje.
U zaključku, situacija sa poremećajem GPS signala i incidentom sa avionom predsednice Evropske komisije ukazuje na ozbiljne pretnje koje dolaze iz Rusije. Ovo je podstaklo zemlje koje se graniče sa Rusijom da dodatno ojačaju svoje odbrambene strategije i saradnju kako bi se zaštitile od mogućih hibridnih napada.
