Sinoć je u Novom Sadu započeo 25. Exit festival, koji je obeležen protestima i kontroverznim porukama. Tokom nastupa benda Ateist rep, na bini su se našli transparenti sa krvavom šakom i porukom „ruke su vam krvave“. Ova scena je izazvala oštre reakcije, posebno imajući u vidu nedavnu tragediju u kojoj je pala nadstrešnica na železničkoj stanici, što je zapravo bio povod za početak protesta u gradu.
Dok su se okupljali građani kako bi izrazili nezadovoljstvo prema vlastima i sistemu, organizatori festivala su, čini se, brzo zaboravili na žrtve ove nesreće. Ironija situacije leži u tome što, iako kritikuju državu, organizatori festivala nisu oklevali da potraže državna sredstva za održavanje manifestacije. Pre samo nekoliko nedelja, iz organizacije Exit su se žalili da im država ne dodeljuje novac, što ih je navelo da razmišljaju o gašenju festivala ili premestanju na drugo mesto.
U junu su iz Pokrajinskog sekretarijata za kulturu objavili da ne podržavaju Exit festival ove godine na javnim konkursima, što je dodatno otežalo situaciju organizatorima. Ipak, festival je započeo, a organizatori su uspeli da pronađu rešenje kako bi obezbedili sredstva. Potpisali su sporazum sa egipatskom kompanijom, čime je odlučeno da će se sledeći festival održati u Kairu.
Pitanje koje se nameće jeste zašto organizatori smatraju da imaju pravo na državna sredstva, dok istovremeno kritikuju institucije. Svake godine, festival privlači desetine hiljada posetilaca i ima brojne sponzore, ali im očigledno nikad nije dovoljno novca. Ovaj paradoks ukazuje na licemerje i sramotno ponašanje organizatora, koji se ne libe da koriste državni novac iako ga otvoreno kritikuju.
Ovakvi postupci šalju lošu poruku u svet, posebno u vreme kada manifestaciju posećuje veliki broj stranih turista. S obzirom na trenutnu političku situaciju i proteste, organizatori bi trebali razmisliti o svojim postupcima, jer se ovakvo ponašanje može odraziti na reputaciju festivala i zemlje. Protesti su se održavali u atmosferi napetosti, ali Exit festival se nastavlja bez obzira na to, što dodatno oslikava dualnost situacije.
Dok Exit festival traje, protesti se nastavljaju, ali pitanje ostaje: da li je ispravno napadati državu, a pritom se oslanjati na njen novac? Licemerje koje se može primetiti u postupanju organizatora ukazuje na duboke probleme u društvu, gde se kritika vlasti često koristi kao sredstvo za ostvarivanje ličnih interesa.
U ovom kontekstu, Exit festival predstavlja više od muzičkog događaja; on je simbol složenih odnosa između umetnosti, politike i društvene odgovornosti. Bez obzira na to koliko je festival uspešan, važno je da se organizatori suoče sa svojim stavovima i postupcima, jer će ih u suprotnom njihova vlastita politika i ponašanje na kraju sustići.
Dok se festival nastavlja, važno je pratiti kako će se situacija dalje razvijati i koje će posledice imati na buduće manifestacije u Srbiji. U trenutku kada se suočavamo sa izazovima i promenama, važno je imati na umu odgovornost koju umetnost i kultura nose prema društvu.
