Odbegli i pravosnažno osuđeni neonacista Marla-Svenja Libih, stara 55 godina, uhapšena je u mestu Lubi u Češkoj, što je danas potvrdio viši javni tužilac Denis Černota. Libih, ranije poznata kao Sven, uhapšena je na osnovu evropskog naloga za hapšenje, a informacije o ovom događaju prenosi nemački medij Bild.
Hapšenju su prethodile prikrivene istražne radnje, a tokom privođenja, osumnjičena je pokušala da pobegne. Prema izveštajima medija, u trenutku hapšenja bila je obučena u mušku odeću i imala obrijanu glavu, što ukazuje na to da je pokušala da se prikrije.
Černota je naveo da je u proteklom periodu ostvarena bliska saradnja između policije iz nemačkog grada Halea i čeških vlasti, što je omogućilo uspešno hapšenje. On je takođe dodao da će sada biti pokrenut formalni postupak ekstradicije sa ciljem izručenja Libih iz Češke u Nemačku. Ovaj proces može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja, a očekuje se da će se sve odvijati u skladu sa važećim zakonima.
Marla-Svenja Libih osuđena je 2023. godine na 18 meseci zatvora bez mogućnosti uslovne kazne zbog podsticanja mržnje i širenja neonacističkih ideja. Kako bi izbegla izdržavanje kazne u muškom zatvoru, Libih je u novembru 2024. godine, nakon stupanja na snagu novog zakona o samoodređenju, promenila pol i ime u Marla-Svenja. Takođe, podnela je zahtev da kaznu izdržava u ženskom zatvoru, što su pravosudni organi prihvatili.
Međutim, Libih se nije pojavila na izdržavanje kazne u avgustu 2025. godine i od tada je u bekstvu. Prema najnovijim informacijama, izjasnio se kao nebinarna osoba, što znači da se ne identifikuje isključivo kao muškarac ili žena, već se nalazi van tradicionalne podele na dva pola. Ipak, za novu zvaničnu promenu identiteta, potrebno je da se lično obrati nadležnim organima.
U trenutku hapšenja, Libih je bila pod istragom zbog svojih aktivnosti koje su izazvale zabrinutost među vlastima. Njeni postupci su privukli pažnju međunarodne javnosti, s obzirom na to da se radi o osobi koja je pravosnažno osuđena zbog podsticanja mržnje i propagande neonacizma.
Policija u Haleu je, prema rečima Černote, radila na prikupljanju informacija o Libih i njenim kretanjima, a saradnja sa češkim vlastima bila je ključna za njen konačni pronalazak i hapšenje. Ovaj slučaj ukazuje na sve veću potrebu za međunarodnom saradnjom u borbi protiv ekstremizma i mržnje, koja se često širi putem interneta i drugih medija.
Hapšenje Marla-Svenje Libih je samo jedan u nizu slučajeva koji pokazuju kako pravosudni sistemi različitih zemalja mogu zajedno raditi na suzbijanju kriminalnih aktivnosti. Očekuje se da će njen slučaj privući dodatnu pažnju medija i javnosti, posebno u kontekstu pitanja ljudskih prava i prava na samoodređenje.
U društvu koje se sve više suočava sa problemima ekstremizma, ovaj incident može poslužiti kao podsticaj za dalja razmatranja o tome kako se takvi slučajevi tretiraju u pravosudnom sistemu. Pored toga, postavlja se pitanje kako se identitet i prava pojedinaca prepliću sa zakonskim okvirima i društvenim normama, posebno u situacijama kada se radi o osobama koje su pravosnažno osuđene zbog ozbiljnih krivičnih dela.
