Prema prvim izlaznim anketama nakon napetih parlamentarnih izbora u Holandiji, rezultat je izuzetno izjednačen između desničarske Stranke slobode (PVV) i centroleve stranke D66, pri čemu blagu prednost ima D66 pod vođstvom Roba Jetena. Anketa agencije Ipsos I&O pokazuje da D66 ima 27 poslaničkih mesta, dok PVV Gerta Vildersa osvoja 25 mandata. S obzirom na to da je razlika minimalna, konačni ishod još uvek nije moguće precizno odrediti.
U Holandiji nijedna stranka obično ne osvoji apsolutnu većinu u Predstavničkom domu sa 150 mesta, pa će za formiranje nove vlade biti potrebna koalicija koja će obezbediti najmanje 76 poslaničkih mesta. Ovaj rezultat predstavlja značajan preokret u odnosu na izbore iz 2023. godine, kada je Vildersova PVV ostvarila ubedljivu pobedu sa 37 mesta, dok su Zeleno-levičarska laburistička koalicija (GL-PvdA) i konzervativna Narodna partija za slobodu i demokratiju (VVD) osvojile 25, odnosno 20 mandata.
Prema trenutnim procenama Ipsosa, VVD bi mogao dobiti 23 mesta, dok je GL-PvdA pala na 20, što je manje od očekivanog. Izlazne ankete su preliminarne, ali su u prošlosti bile pouzdane, sa odstupanjem od konačnih rezultata od samo 1,2% na izborima 2023. godine.
Izlaznost birača bila je nešto manja nego 2023. godine – do 19:45 časova iznosila je 65%, u poređenju sa 66% u istom periodu prethodnih izbora, kada je konačna izlaznost bila 77,7%. Mala razlika od samo dva mesta između D66 i PVV znači da bi konačni rezultati mogli da se promene za jedno do tri poslanička mesta, ali se ne očekuju veća odstupanja.
D66, pod vođstvom Roba Jetena, doživela je značajan porast podrške u završnici kampanje, prešavši u sam vrh nekoliko dana pre glasanja, iako je ranije zaostajala za PVV, GL-PvdA i hrišćanskim demokratama (CDA). Ovaj rezultat predstavlja značajan povratak za D66, koja je na izborima 2023. godine osvojila samo 9 mesta, u odnosu na 24 iz 2021. godine.
Frans Timermans, lider GL-PvdA i bivši potpredsednik Evropske komisije, zadržao je stabilan rezultat u odnosu na 2023. godinu. Henri Bontenbal, novi lider Hrišćansko-demokratske partije (CDA), predstavio se kao umereni kandidat za premijera, zagovarajući politiku „pristojnosti i poštovanja“ i povratak normalnom funkcionisanju institucija nakon kolapsa prethodne vlade u junu, izazvanog sporom oko migracija. Prema projekcijama, njegova partija osvaja 19 mesta.
Gert Vilders, lider PVV-a, ponovo je vodio kampanju sa fokusom na suzbijanje ilegalne imigracije, što mu je donelo pobedu 2023. godine. Ovo pitanje izazvalo je i raspad prethodne četvoročlane koalicije, u kojoj su se stranke sukobile oko migrantske politike. Unutrašnji sukobi u bivšoj vladi doveli su do kritika da Holandija, nekada istaknuti glas u Evropskoj uniji, više ne pokazuje istu posvećenost evropskim pitanjima kao u vreme dugogodišnjeg premijera Marka Rutea, koji sada obavlja funkciju generalnog sekretara NATO-a.
U svetlu ovih rezultata, budućnost holandske političke scene deluje neizvesno. Mnogi analitičari očekuju da će proces formiranja vlade biti izazovan, s obzirom na raznolike stavove partija o ključnim pitanjima poput imigracije, ekonomije i evropske integracije. Koalicijski pregovori bi mogli potrajati, a političke stranke će morati da pronađu zajednički jezik kako bi obezbedile stabilnost i funkcionalnost vlade u narednom periodu.
