Treća sreća za francuskog premijera Sebastijana Lekornija: uspeo je da formira vladu, ali je uz to predložio suspenziju sporne penzione reforme, kako bi održao mir u kabinetu i izbegao prevremene izbore. Ova najava izazvala je mnogo reakcija u Francuskoj, posebno jer se očekuje da će reforma, koja je jedna od najkontroverznijih politika predsednika Emanuela Makrona, biti zvanično usvojena u parlamentu u novembru.
Starosna granica za odlazak u penziju neće biti povećana, a javnost je podeljena o ovom pitanju. Mnogi smatraju da bi ovakva odluka mogla dugoročno negativno uticati na francuski penzioni sistem. „Ovo će Francuze mnogo koštati u godinama koje dolaze. Nije pravi pristup, deluje kao politička trgovina“, kažu neki građani. Drugi dodaju da je potrebno preispitati starosnu granicu, navodeći da očekivani životni vek raste i da bi se trebalo kasnije penzionisati.
Vlada planira da poveća starosnu granicu za penzionisanje, ali demonstranti u Parizu i dalje ne veruju obećanjima. Oni ističu da debata o reformi nije ni blizu kraja. „To samo znači da je odloženo, a ne potpuno ukinuto“, tvrde neki od sagovornika. „Učestvovao sam na nekoliko protesta protiv ove reforme, tako da je u tom smislu ovo korak u pravom smeru. Ali svi znamo da je ovo samo odlaganje problema“, dodaju drugi.
Trenutno, reforma je na pauzi, ali nije ukinuta. Očekuje se da će penzije ostati u centru javne i političke debate u Francuskoj još mnogo godina. O ovoj temi razgovarali smo sa Serđom Kantonem, urednikom Euronews-a, koji se javlja iz Brisela. On je istakao da reforma još uvek nije obustavljena, jer bi, da bi bila obustavljena, vlada morala da predloži amandman koji bi trebalo da bude izglasan u okviru Zakona o budžetu za 2026. Ovaj amandman bi trebao biti podnet u parlamentu u novembru.
„U ovom trenutku, reforma penzionog sistema koja je izvršena 2023. godine još uvek je na snazi i, kao što svi očekuju, više neće biti na snazi od januara 2026. godine do januara 2028. godine, jer je reforma odložena posle predsedničkih izbora 2027. godine — naravno, ukoliko naredni saziv parlamenta te reforme ne ukine“, objašnjava Kantone.
Glavno pitanje vezano za tu reformu ostaje starosna granica za odlazak u penziju, koja je povećana na 63 godine uz 43 godine radnog staža. Ukoliko reforma bude obustavljena, to će pozitivno uticati na ljude koji su rođeni od 1963. godine nadalje. Na pitanje da li obustava reforme predstavlja poraz za Makrona, Kantone navodi da je predsednik Makron doživeo ovu reformu kao poraz, s obzirom na to da je to bio jedan od njegovih glavnih političkih uspeha.
„Na kraju, praktično nije uspeo da ta reforma prođe — ukoliko, naravno, bude suspendovana“, dodaje on. Ipak, ukoliko Makron uspe da preživi na mestu predsednika do izbora 2027, to bi moglo da se smatra delimičnim uspehom.
Kantone takođe naglašava da se vode rasprave o kraju Pete republike, čije je temelje postavio Šarl de Gol. „Jasno je da su temelji Pete republike, za francuski narod i za francusku političku kulturu, zasnovani na činjenici da je de Gol napravio Petu republiku. Ona je proistekla iz njegovih političkih ideja, radi veće stabilnosti Francuskoj“, kaže on.
On dodaje da, za razliku od Pete republike, sa Četvrtom republikom, Francuska je imala političku situaciju koja je podsećala na današnju: bile su duboke podele i praktično je bilo nemoguće vladati državom bilo kakvom vladom. „Sa Petom republikom i predsedničkim sistemom, Francuska je dobila veću stabilnost koja je trajala gotovo 60 godina, pa čak i duže. Međutim, u ovom trenutku čini se da se, na neki način, vraća Četvrta republika, i očigledno je da Francuzi počinju da misle da je možda Peta republika gotova“, zaključio je Kantone.
