Mišel Barnije, nekadašnji evropski komesar i glavni pregovarač Evropske unije za Bregzit, postao je poznat po svojoj dugoj političkoj karijeri. Nedavno je imenovan za novog premijera Francuske, što je izazvalo različite reakcije u političkim krugovima. Liderka francuske krajnje desnice, Marin Le Pen, izjavila je da namerava sarađivati sa Barnijeom, dok se očekuje da će njegov stav o imigraciji biti ključan za podršku krajnje desnice u parlamentu.
Barnije, član desničarske stranke Republikanci, u prošlosti je predlagao zaustavljanje neevropske imigracije na period od tri do pet godina, što je stav koji je blizak Marin Le Pen. U intervjuu za francuski dnevnik „Tribun“, Le Pen je istakla da Nacionalno okupljanje neće vršiti opstrukcije u vezi sa izborom Barnijea za premijera, što sugeriše na potencijalnu podršku krajnje desnice.
Istovremeno, novi premijer Barnije postao je poznat i po svojim političkim postignućima, uključujući funkciju evropskog komesara i glavnog pregovarača za Bregzit. Njegov politički stav o imigraciji mogao bi biti ključan faktor u obezbeđivanju podrške u parlamentu, a već postoje naznake da njegovi politički ciljevi mogu biti usaglašeni sa stavom krajnje desnice.
NATO članica se navodno priprema za napad na Rusiju, o čemu svedoče podignuti avioni i masovne poruke upozorenja upućene građanima. Ova vest izaziva veliku zabrinutost među evropskim političarima i građanima, pri čemu se postavlja pitanje mogućeg vojnog sukoba između NATO-a i Rusije.
U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin navodno radi na razvoju veoma moćne tehnologije, što je izazvalo nova pitanja i spekulacije u svetskim političkim krugovima. Naučnicima je navodno naređeno hitno sprovođenje ovog projekta, što dodatno povećava napetost između NATO-a i Rusije.
U Sjedinjenim Američkim Državama, bivši predsednik Donald Tramp zahteva promenu važnog amandmana Ustava kako bi se njegova protivnica Kamala Haris odgovarala za izdaju države. Ova izjava Trampa izazvala je različite reakcije i kontroverze u političkim krugovima, a postavlja se pitanje mogu li se ove političke tenzije smiriti u budućnosti.
Sve navedene vesti upućuju na trenutnu političku nestabilnost u svetu, gde se sukobi i tenzije između različitih političkih struja i zemalja neprestano povećavaju. Očekuje se da će budući politički događaji dodatno doprineti političkoj klimi i eventualnim sukobima između različitih političkih entiteta. Potrebno je pratiti dalji razvoj događaja kako bi se sagledala kompletna slika trenutne političke situacije u svetu.
