Domaći pčelari suočavaju se sa ozbiljnim problemima u proizvodnji meda, jer tržište preplavljuju uvezeni i domaći falsifikati koji drastično obaraju cenu pravog proizvoda. Mnogi proizvođači više ne mogu da pokriju ni osnovne troškove rada, što dovodi do sve češćeg odustajanja od pčelarstva. Ova situacija ne ugrožava samo pčelare, već i oprašivanje, koje ima procenjenu godišnju vrednost od oko 566 miliona evra za poljoprivredu i prirodu, kako navodi Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Cene meda stagniraju, dok troškovi proizvodnje neprestano rastu. Na primer, cena bagremovog meda na otkupu se kreće oko 4,5 evra po kilogramu, što je na granici isplativosti. Najniža proizvodna cena u Srbiji iznosi oko 3,5 evra, međutim, ona varira od pčelara do pčelara. Od 2011. do kraja 2023. godine, proizvodnja meda poskupela je za 43 odsto, a dodatno poskupljenje od oko 12 odsto zabeleženo je u poslednje vreme.
Falsifikati su poseban problem, jer se njihova cena na tržištu kreće već od 1,3 evra po kilogramu, što je višestruko manje od stvarne cene proizvodnje. Živadinović ukazuje na to da su organizovani međunarodni falsifikatori ti koji koriste napredne metode kako bi zaobišli postojeće analize kvaliteta. Ova situacija ne samo da ugrožava domaće pčelare, već i zdravlje potrošača koji često ne znaju šta zapravo kupuju.
Borba protiv falsifikovanog meda vodi se i na evropskom nivou. Evropska unija formirala je radnu grupu čiji je cilj razvoj pouzdane metode ispitivanja autentičnosti meda, koja bi omogućila potpunu sigurnost potrošača. U ovom trenutku, dokazivanje falsifikata je izuzetno složen proces koji zahteva veliki broj analiza i resursa.
Živadinović podseća na to da je Srbija nekada imala laboratoriju za kontrolu kvaliteta hrane, koja je, tokom samo nekoliko dana rada, na granici zaustavila oko 200 tona falsifikovanog meda. Njeno zatvaranje smatra posledicom straha od otkrivanja šireg spektra problema, ne samo u sektoru meda, već i drugih prehrambenih proizvoda, kao što su vino i rakija.
U svetlu ovih izazova, pčelari traže podršku i rešenja kako bi preživeli na tržištu koje je zasićeno lažnim proizvodima. Pored subvencija i pomoći države, oni se nadaju i jačanju svesti potrošača o značaju podrške lokalnim proizvođačima i kupovini kvalitetnog meda. Potrošači se podstiču da traže proizvode sa sertifikatima i dokazima o kvalitetu, kako bi pomogli očuvanju domaće pčelarske industrije.
Osim toga, postoji potreba za dodatnim edukacijama i radionicama koje bi pčelarima omogućile da unaprede svoje veštine i tehnike, čime bi se povećala efikasnost i kvalitet njihove proizvodnje. Pčelarstvo je bitno ne samo zbog meda, već i zbog oprašivanja koje je ključno za mnoge poljoprivredne kulture.
S obzirom na sve navedeno, pčelari u Srbiji se nalaze na raskrsnici, gde se moraju suočiti sa izazovima tržišta, ali i sa potrebom da očuvaju svoju tradiciju i doprinos prirodi. Njihova borba za opstanak i očuvanje kvaliteta meda postaje sve važnija, kako za njih, tako i za društvo u celini.
