Ministarstvo spoljnih poslova Srbije danas je izrazilo zabrinutost zbog nedavnih postupaka ambasadora Bosne i Hercegovine pri UN, Zlatka Lagumdžije. U saopštenju se naglašava da njegov jednostrani pristup ne odražava stavove kolektivnih institucija Bosne i Hercegovine, što narušava duh saradnje i dijaloga u regionu. Ministarstvo je takođe podsetilo na izjavu srpske članice Predsedništva BiH, Željke Cvijanović, koja je istakla da se radi o samovolji Stalne misije BiH pri UN i kršenju ustavnih procedura.
U saopštenju se navodi da ovaj slučaj jasno pokazuje potrebu za poštovanjem zajedničkih institucija i ravnoteže utvrđene Dejtonskim sporazumom. Srbija ostaje posvećena dobrosusedskim odnosima i poziva nadređene Lagumdžije da svoje diplomatsko delovanje vrate u okvir bazičnog uzajamnog poštovanja i saradnje, u interesu stabilnosti celog regiona.
Ova situacija je proizašla nakon što je delegacija BiH u UN, predvođena Lagumdžijom, napustila salu tokom govora izraelskog premijera Benjamina Netanjahua na zasedanju Generalne skupštine UN. Lagumdžija je izjavio da je to bio „logičan potez“ i dodao da BiH „jedna od retkih država koje dosledno podržavaju stvaranje uslova za mir na Bliskom istoku, kroz koncept dve države koje žive u sigurnosti i uzajamnoj saradnji“.
Reakcija srpske članice Predsedništva BiH, Željke Cvijanović, bila je oštra. Ona je istakla da je izlazak delegacije iz sale jednostran potez odmetnute Stalne misije BiH pri UN, koja više ne predstavlja Republiku Srpsku i deluje isključivo u interesu Bošnjaka. Ova izjava dodatno naglašava tenzije unutar političkog okvira Bosne i Hercegovine i ukazuje na duboke podele koje postoje unutar njene strukture vlasti.
Pitanje koje se postavlja je kakve će posledice ovakvo delovanje imati na odnose između Srbije i BiH, kao i na širu regionalnu stabilnost. Srbija, kao država koja je u prošlosti imala kompleksne odnose sa Bosnom i Hercegovinom, sada se suočava sa novim izazovima koji dolaze iz diplomatskog delovanja BiH na međunarodnoj sceni.
U tom kontekstu, važno je napomenuti da su odnosi između Beograda i Sarajeva često bili opterećeni istorijskim tenzijama, a ovakvi incidenti mogu dodatno pogoršati situaciju. Srbija, koja se trudi da očuva mir i stabilnost u regionu, mora biti oprezna u svojim reakcijama i strategijama, kako bi izbegla dodatne tenzije.
Na drugoj strani, Lagumdžija je bio jasan u svojim namerama da zastupa stavove koje smatra ispravnim u pogledu međunarodnih odnosa, posebno kada je reč o pitanjima koja se tiču Bliskog istoka. Njegovo delovanje može se posmatrati kao pokušaj da se BiH pozicionira kao država koja aktivno učestvuje u globalnim pitanjima, ali to takođe može izazvati reakcije koje bi mogle biti negativne po unutrašnju politiku.
U ovom trenutku, ključno je da sve strane pronađu zajednički jezik i da se vrate dijalogu koji će omogućiti da se prevaziđu nesuglasice i nesporazumi. U suprotnom, može doći do daljih eskalacija koje bi mogle imati ozbiljne posledice po stabilnost regiona.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi na koji način će međunarodna zajednica reagovati i koje korake će preduzeti kako bi se osigurala stabilnost i mir u ovom delu Evrope. U svakom slučaju, važno je da se svi akteri uključe u konstruktivan dijalog i da se fokusiraju na zajedničke interese, a ne na podele koje bi mogle dodatno oslabiti već krhke odnose.
