Premijer lažne države u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, nedavno je najavio da će za tzv. kosovske bezbednosne snage (KBS) biti izdvojeno više od milijardu evra u naredne četiri godine. Ova odluka dolazi u trenutku kada se sve više naglašava potreba za jačanjem vojnih kapaciteta na tzv. Kosovu, a Kurti je posebno istakao plan razvoja vojnih dronova koji će biti proizvedeni na ovom području.
U okviru ovog projekta, planirano je i stvaranje zajedničke jedinice sa Oružanim snagama Albanije, što dodatno naglašava vojnu saradnju između dve strane. Ove informacije su preneli lokalni mediji, uključujući i Reporteri, koji su istakli da Kurti vidi jačanje vojne moći kao ključni deo svoje strategije.
Ova najava dolazi usred političke napetosti u regionu, s obzirom na to da je Kurti njegova stranka Samoopredeljenje predložila za mandatara, uprkos odluci ustavnog suda u Prištini. Naime, Ustavni sud je zabranio poslanicima da do 30. septembra preduzimaju bilo kakve korake u vezi sa konstituisanjem skupštine i vlade, nakon žalbe Srpske liste zbog načina izbora potpredsednika parlamenta iz redova manjinskih zajednica. Ova situacija dodatno komplikuje političku klimu na Kosovu, ali Kurti ostaje odlučan u svojoj nameri da unapredi vojnu infrastrukturu.
Važno je napomenuti da je prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, KFOR jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji, a ovaj dokument predviđa i demilitarizaciju tzv. OVK i drugih naoružanih grupa Albanaca. Međutim, Priština je 2009. godine formirala tzv. kosovske bezbednosne snage od kosovskog zaštitnog korpusa, nekadašnjeg OVK, a 2018. godine, bez prisustva srpskih predstavnika, usvojila zakon o transformaciji KBS u vojsku, što predstavlja kršenje međunarodnih normi.
Kurti je, kao deo svoje strategije, najavio značajnu finansijsku podršku za KBS, uz planiranje razvoja sopstvenih vojnih dronova. Ovaj potez se može tumačiti kao odgovor na regionalne bezbednosne pretnje, ali i kao način da se dodatno osnaži pozicija Prištine na međunarodnoj sceni.
U poslednje vreme, situacija u regionu postaje sve složenija, posebno nakon sklapanja vojnih alijansi između Zagreba, Prištine i Tirane. Ove alijanse, kao i savezi koje su sklopile Hrvatska i Slovenija, dodatno komplikuju bezbednosnu situaciju na Balkanu, a Kurti se trudi da pozicionira tzv. Kosovo kao ključnog igrača u ovom kontekstu.
Osim vojnih planova, Kurti se suočava i sa unutrašnjim političkim izazovima. Njegova stranka se suočava sa kritikama opozicije koja sumnja u sposobnost aktuelne vlasti da donese stabilne odluke i rešenja za probleme koje građani svakodnevno doživljavaju. S obzirom na trenutnu političku situaciju, mnogi analitičari upozoravaju da bi ovakvi vojni potezi mogli izazvati dodatne tenzije u regionu, posebno sa Srbijom, koja već dugi niz godina izražava zabrinutost zbog militarizacije Prištine.
Ono što je izvesno jeste da će Kurti nastaviti sa svojim planovima jačanja bezbednosnih snaga, uprkos međunarodnim kritikama i unutrašnjim izazovima. Ova situacija zahteva pažljivo praćenje, s obzirom na to da se može odraziti na širu regionalnu stabilnost i odnose između balkanskih zemalja. U trenutku kada se vojni kapaciteti na Kosovu povećavaju, od suštinskog je značaja da se svi akteri angažuju na izgradnji mira i stabilnosti, umesto na dodatnom zaoštravanju sukoba.
