BEOGRAD – Multimedijalni umetnik Vuk Vidor ističe da veštačka inteligencija ne može zameniti slikarstvo, naglašavajući značaj ličnog izraza u umetnosti. U razgovoru za Tanjug, Vidor je podelio svoja zapažanja o stanju umetnosti danas, kao i o izazovima s kojima se suočavaju umetnici u Srbiji.
Vidor, koji je srpsko-francuski stvaralac, istražuje sve aspekte umetnosti, a njegov rad je kulminirao retrospektivnom izložbom „20.000 dana na Zemlji“ 2019. godine, gde je prikazao više od stotinu dela, uključujući slike, crteže i skulpture. Ova izložba označila je početak njegovog umetničkog ciklusa, čiji je drugi deo, „Four Play“, realizovan 2023. godine u Beogradu. Najnovija izložba „Poslednji izlaz za Beograd“ predstavlja završni deo ovog ciklusa.
Vidor objašnjava svoju umetničku filozofiju, poredeći umetnost sa švedskim stolom, gde svaki umetnik uzima ono što mu je potrebno da bi materijalizovao svoju ideju. Iako smatra da je osnova umetnosti slikarstvo, on se oslanja na lično iskustvo i unutrašnji mir kao ključne elemente za umetnički izraz. „Ako nisi okej sam sa sobom, teško možeš preneti nešto drugima“, naglašava Vidor.
On takođe kritikuje stavove nekih francuskih intelektualaca koji veruju da umetnici prvo moraju razmišljati o svetu, a zatim o sebi. Vidor smatra da je to licemerno i da vodi do gubitka identiteta. „Kad gubiš identitet, postaješ deo mase, marioneta u nečijim rukama“, upozorava umetnik.
Govoreći o veštačkoj inteligenciji, Vidor ističe da ona ne može zameniti proces stvaranja koji je prožet ličnim greškama i eksperimentisanjem. „Svaki potez koji uradiš je suštinski kombinacija grešaka koje stvaraju tvoj identitet“, dodaje. On je isprobao rad uz pomoć veštačke inteligencije, ali smatra da nova tehnologija ne može zameniti ljudsku kreativnost i kompleksnost umetničkog izraza.
Pored toga, Vidor deli svoja razmišljanja o savremenom društvu i kulturi. On smatra da se svet polarizuje na dobro i zlo, a da nijanse koje stvaraju dijalog nestaju. „Ako dovodiš u pitanje nešto, odmah si sumnjiv“, kaže umetnik, naglašavajući kako je teško postaviti kritičko mišljenje u današnjem društvu.
Osvrćući se na stanje umetnosti u Srbiji, Vidor smatra da je potrebno uspostaviti sistem koji bi pomogao umetnicima da se predstave svetu. „Srbija ima sjajne umetnike, ali ne znamo kako da ih predstavimo“, naglašava. On se protivi trenutnom modelu, gde su galerije stavljene u istu kategoriju kao i pekare ili kafane. Umesto toga, predlaže da se umetnost kroz privatne inicijative podiže na viši nivo.
Vidor takođe kritikuje trenutnu politiku i stavove prema umetničkoj zajednici. „Kultura jeste kapital, ali nema kulture bez kapitala“, naglašava, ukazujući na potrebu za investicijama u umetnost. On veruje da bi se kroz aktivaciju praznih industrijskih prostora mogla stvoriti nova umetnička središta koja bi privukla pažnju i podršku.
Na kraju, Vidor deli svoje misli o Parizu, gradu koji se drastično promenio i izgubio deo svoje kulturne suštine. On smatra da je grad postao „prazna kutija“, gde se živi na prošloj slavi, a umetnici su često zapostavljeni. „Umetnici u Francuskoj su skrajnuti, a država ne poštuje svoj umetnički potencijal“, zaključuje Vidor, pozivajući na promene koje bi mogle revitalizovati umetničku scenu u Srbiji i šire.
