Rastuci troškovi života u urbanim sredinama i visoke cene nekretnina sve više podstiču ljude u regionu da razmišljaju o preseljenju u manja mesta i sela. Ova tema je posebno aktuelna u zemljama u susedstvu, gde su televizijske emisije i istraživanja pokazali koliko je ideja o „novom životu na selu“ privlačna, ali i koliko izazova nosi sa sobom.
Jedna od glavnih prednosti preseljenja na selo je mogućnost kupovine kuća i imanja po izuzetno niskim cenama, koje se kreću od 5.000 do 15.000 evra. Mnogi ljudi smatraju ovu opciju primamljivom, naročito kada se uzme u obzir da kvadrat stana u gradovima poput Zagreba, Splita ili Dubrovnika dostiže i do 6.000 evra. Agent za nekretnine, Milić Đoković, naglašava da su cene nekretnina bile niske i pre deset godina, ali su tada kamate na kredite bile visoke, što je mnoge odvratilo od kupovine.
Prema Đokoviću, ako neko kupuje kuću da bi u njoj živeo, to može biti dobra odluka. Međutim, ukoliko je plan investicija, treba biti oprezan jer niska cena ne garantuje siguran povrat. On savetuje da se kuće nikako ne kupuju zimi, kada kupac ne može da stekne pravi utisak o stanju okućnice, terena i okoline. Proleće i leto su, prema njegovim rečima, idealni za obilazak, jer tada potencijalni kupci mogu da vide prirodu, svetlost, mirise i sve što čini dom živim.
Ipak, ekonomista Ervin Pašanović upozorava da slika života na selu često izgleda idealizovano, dok je stvarnost drugačija. Selo kakvo zamišljamo – mirno, uređeno i samoodrživo – danas u velikoj meri ne postoji. On naglašava da je teško ekonomski opstati u ruralnoj sredini ako nemate ozbiljnu proizvodnju ili zanatsku delatnost. Pored toga, mnogim selima nedostaje osnovna infrastruktura, kao što su asfaltirani putevi, ambulante, škole, pa čak i stabilno snabdevanje strujom i vodom.
Tržišni analitičari u Hrvatskoj takođe naglašavaju da niska cena kuće na selu ne bi trebala da zavara kupce. Bez jasnog plana, kupovina može postati ogroman trošak zbog neophodnih renoviranja, izolacije i nedostatka osnovnih uslova za život. Agenti upozoravaju da kupovina jeftine kuće može delovati privlačno, ali se brzo može pretvoriti u noćnu moru kada se shvati da su potrebna velika ulaganja za obnovu krova, instalaciju struje i vode, septičku jamu i grejanje.
U Srbiji je situacija slična. Seoske kuće i imanja u unutrašnjosti prodaju se po cenama koje su često niže od jednog kvadrata stana u Beogradu. Na primer, stanovi u Čačku prodaju se za oko 1.300 evra po kvadratu, dok je u prestonici ta cena skoro dvostruko veća. Stručnjaci naglašavaju da cena nije jedini faktor koji treba uzeti u obzir prilikom kupovine. Kvalitet života, dostupnost usluga, bezbednost i mogućnost zaposlenja trebali bi biti ključni kriterijumi.
U zaključku, iako se preseljenje na selo može činiti kao privlačna opcija zbog niskih cena nekretnina, važno je uzeti u obzir sve izazove koji dolaze s tim. Potrebno je temeljito istražiti uslove života u ruralnim sredinama i razmotriti sve aspekte pre donošenja konačne odluke. Proleće i leto su najbolji periodi za posete, kako bi se stekao pravi osećaj o potencijalnom novom domu. Preseljenje na selo može doneti mnoge prednosti, ali i neizbežne izazove koje treba savladati.
