Ministar spoljnih poslova Kube, Bruno Rodriges, optužio je američkog državnog sekretara Marka Rubija za provociranje vojne agresije protiv Kube, kao i za lažno predstavljanje te zemlje kao sponzora terorizma. Ove izjave usledile su nakon što je Rubio rekao da Kuba „odavno predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država“, ističući prisustvo ruskih i kineskih obaveštajnih struktura na ostrvu.
Rodriges je na konferenciji za novinare istakao da američka administracija koristi dezinformacije kako bi opravdala potencijalne vojne akcije, naglašavajući da su takve tvrdnje neosnovane i opasne. On je rekao da Kuba nikada nije bila pretnja za SAD i da su optužbe Vašingtona usmerene na destabilizaciju Kube kroz ekonomske pritiske i društveni haos.
U svom obraćanju, Rodriges je podsetio na istorijske tenzije između Kube i SAD-a, koje su se pogoršale nakon Hladnog rata i tokom vladavine Fidela Kastra. On je istakao da su pokušaji Vašingtona da destabilizuje Kubu evidentni kroz ekonomsku blokadu koja traje decenijama, a koja je imala teške posledice po život na ostrvu.
Rubio, koji je američki senator iz Floride, često ističe da Kuba predstavlja sigurnosnu pretnju zbog svoje blizine Sjedinjenim Američkim Državama i saradnje sa zemljama kao što su Rusija i Kina. On je sugerisao da se na Kubi nalaze obaveštajni agenti koji predstavljaju rizik za nacionalnu bezbednost SAD-a. Njegove tvrdnje su izazvale reakcije u Havani, gde se vlasti protive takvim narativima i smatraju ih preuveličanim.
Rodriges je takođe kritikovao američku politiku prema Kubi i ukazao na to da je cilj Vašingtona izazvati ekonomski kolaps na ostrvu. On je naglasio da su sankcije koje su nametnute Kubi stvorile velike poteškoće i pogoršale životne uslove građana, što je dovelo do masovnih protesta i nezadovoljstva.
Pored toga, ministar je pozvao međunarodnu zajednicu da se suprotstavi američkim aktivnostima koje smatraju imperijalističkim i da pruže podršku Kubi u borbi protiv ekonomskih pritisaka. On je apelovao na sve zemlje da prepoznaju pravo Kube na suverenitet i nezavisnost, naglašavajući da bi bilo kakva vojna intervencija bila protivzakonita i moralno neprihvatljiva.
Ove tenzije između SAD-a i Kube ponovo su postale aktuelne u svetlu globalnih političkih promena i geopolitičkih pritisaka. Odnos dve zemlje ostaje kompleksan, obeležen istorijskim sukobima, ali i trenutnim izazovima koji zahtevaju dijalog i razumevanje, kako bi se izbegle dalje eskalacije. Kubu i dalje pogađaju posledice američke blokade, dok vlasti na ostrvu traže načine da se prilagode i unaprede životne uslove svojih građana.
