Naučnici sa Instituta za poljoprivrednu genomiku u Šenženu, Kina, napravili su značajno otkriće u vezi sa evolucijom krompira. Istraživanje je pokazalo da je krompir, jedan od najvažnijih prehrambenih proizvoda na svetu, evoluirao od biljke povezane sa paradajzom. Pre skoro devet miliona godina, divlji paradajz u Andima ukrstio se sa biljkom Etuberosum, što je dovelo do stvaranja prvih biljaka koje su postale predci modernog krompira. Ova informacija je objavljena u članku na vesti Gardijan.
Krompir je nasledio gene od oba „roditelja“, što mu je omogućilo da razvije skrobne krtole, čime je postao hranljiv i otporan na različite klimatske uslove, uključujući zimu i sušu. Profesor Sanven Huang, jedan od vodećih istraživača, naglašava značaj ovog otkrića za razumevanje kako hibridizacija može stvoriti nove organe i vrste biljaka.
Naučnici su analizirali genom krompira i identifikovali dva ključna gena – jedan potiče iz paradajza, a drugi iz biljke Etuberosum. Ova dva gena zajedno pokreću proces koji transformiše podzemne stabljike u krtole, što predstavlja značajan korak napred u razumevanju evolucije ovih biljaka. Ova saznanja mogu otvoriti vrata novim pristupima u poljoprivredi i biotehnologiji.
Iako je krompir evoluirao iz tog hibrida, danas se uzgaja u raznim delovima sveta. U Andima, gde je sve počelo, razvijene su brojne sorte krompira, koje su prilagođene lokalnim uslovima i potrebama. Naime, krompir je dugo bio nepoznat u Evropi i tek su Španci, tokom 16. veka, doneli ovu biljku na Stari kontinent, gde je brzo postao važna namirnica zbog svoje hranljive vrednosti i otpornosti na teške uslove uzgoja.
Zahvaljujući svojoj svestranosti, krompir je postao osnovna hrana za mnoge narode širom sveta. Danas se koristi u različitim oblicima – od pire krompira, čipsa, do pečenih i kuvanih jela. Njegova sposobnost da se prilagodi različitim klimatskim uslovima čini ga idealnom kulturom za uzgoj na širokom spektru zemljišta, uključujući i ona sa lošim kvalitetom.
Pored trenutnih istraživanja, naučnici takođe rade na razvoju novih sorti krompira. Jedan od ambicioznih ciljeva je i uzgoj krtole u paradajzu koristeći gene iz krompira. Iako je ovo još uvek u fazi eksperimenta, takvi projekti mogu revolucionizovati poljoprivredu i omogućiti stvaranje biljaka koje su hranljivije i otpornije na bolesti i klimatske promene.
Na osnovu rezultata istraživanja, naučnici se nadaju da će njihova saznanja doprineti boljem razumevanju genetskih mehanizama koji leže u osnovi razvoja biljaka. Ovo može imati dalekosežne posledice ne samo za poljoprivredu, već i za globalnu bezbednost hrane u kontekstu sve većih izazova poput klimatskih promena i rastuće populacije.
U zaključku, otkriće o evoluciji krompira i njegovom poreklu od biljke povezane sa paradajzom otvara nove horizonte u istraživanju biotehnologije i poljoprivrede. Ova saznanja mogu pomoći u razvoju novih, otpornijih i hranljivijih sorti krompira, koje bi mogle zadovoljiti potrebe sve većeg broja ljudi na svetu. U svetu gde su hrane i resursi sve više pod pritiskom, ovakva istraživanja su od kritične važnosti za budućnost ishrane i poljoprivrede.
