Guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Boris Vujčić je danas izjavio da će energetska kriza izazvana ratom na Bliskom istoku imati značajan uticaj na inflaciju i privredni rast Hrvatske. Prema njegovim rečima, inflacija, mereno harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP), mogla bi u ovoj godini iznositi oko 4,6 posto, dok se rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) predviđa na 2,6 posto. Ova procena je značajno niža u odnosu na prognoze iz decembra prošle godine, kada je HNB predviđala rast BDP-a od 2,8 posto i inflaciju od 3,4 posto.
Na konferenciji za medije, održanoj povodom njegovog imenovanja za potpredsednika Evropske centralne banke (ESB), Vujčić je naglasio da je trenutna situacija izazvana eskalacijom sukoba na Bliskom istoku, što dovodi do rasta cena nafte i gasa. Ovi pritisci će se, kako je rekao, preneti na inflaciju i usporiti ekonomski rast. On je dodao da se situacija menja iz dana u dan, te da je neizvesnost veoma visoka.
Vujčić je takođe istakao da je Hrvatska u dobroj poziciji da se suoči sa ovim izazovima i da održi stabilnost cena na oko dva posto, ali je upozorio na veliku neizvesnost koja okružuje ekonomske prognoze. U tom kontekstu, ESB je nedavno objavila nekoliko scenarija koji se odnose na inflaciju u evrozoni. Prema najnovijim procenama, inflacija u evrozoni bi mogla iznositi 2,6 posto, što je povećanje od 0,7 postotnih bodova u odnosu na prethodnu prognozu iz decembra.
U slučaju da poremećaji u transportu nafte i gasa kroz Ormuški tesnac u drugom tromesečju obuhvate 40 posto isporuka, inflacija u evrozoni bi mogla porasti na 3,5 posto. U najnepovoljnijem scenariju, ako dođe do blokade 60 posto isporuka kroz ovaj vitalni moreuz, inflacija bi mogla dostići 4,4 posto, uz odlaganje normalizacije isporuka energenata do 2027. godine.
Što se tiče privredne aktivnosti, osnovni scenarij predviđa rast od 0,9 posto, što je takođe slabije od ranijih procena. U nepovoljnim scenarijima, rast bi mogao iznositi samo 0,6 ili 0,4 posto. Vujčić je naglasio da će se situacija razvijati u narednim danima i mesecima i da se nada da će se konflikti smiriti, uz što manje posledica po privredni rast i inflaciju.
Kada su ga novinari upitali šta se može učiniti kako bi građani što manje osetili globalni rast cena energenata, Vujčić je ponovio da će se situacija dalje razvijati i napomenuo da je to pitanje za Vladu, koja je već intervenisala u sličnim situacijama.
S obzirom na trenutne globalne turbulencije i uticaj na inflaciju, jasno je da će vlade i centralne banke širom sveta morati da prate situaciju i prilagođavaju svoje ekonomsku politike kako bi ublažile posledice po svoje građane. U ovom trenutku, prioritet je očuvanje stabilnosti i smanjenje inflacionih pritisaka, što će biti izazov u svetlu trenutnih globalnih događaja.
