Sestre Kristina, Marija i Angelina iz Rusije postale su predmet medijskog interesovanja nakon što su ubile svog oca Mihaila Kačaturjana, koji ih je godinama zlostavljao. Ovaj tragični slučaj otkriva duboku porodičnu tragediju i okrutnost zlostavljanja koje su devojke trpele.
Za vreme istrage otkriveno je da je Mihail Kačaturjan, star 57 godina, fizički i psihički zlostavljao svoje ćerke. Ove informacije su izazvale veliku reakciju javnosti, a peticiju za oslobađanje sestara potpisalo je više od 300.000 ljudi. Zlostavljanje je trajalo godinama, sve do 27. jula 2018. godine, kada je došlo do tragičnog incidenta.
Kobne noći, Mihail je pozvao svaku od svojih ćerki u svoju sobu. Nakon što je prekorio devojke zbog lošeg čišćenja stana, upotrebio je biber-sprej protiv njih. Kada je zaspao, sestre su napale svog oca koristeći nož, čekić i biber-sprej, nanoseći mu smrtonosne povrede. U napadu je Mihail zadobio 36 uboda nožem i preminuo na licu mesta.
Angelina i Marija, koje su prvi napale, ispričale su da se sve dogodilo iznenada i bez prethodnog plana. Kristina, najstarija sestra, pokušavala je da ih zaustavi do poslednjeg trenutka. Njihov napad je bio brz i brutalno efikasan, a nakon što su ga povredile, pozvale su policiju, koja ih je odmah uhapsila.
U početku su sestre tvrdile da je njihov otac preminuo zbog predoziranja lekovima, ali tokom istrage su otkrile pravu istinu o noći ubistva. Utvrđeno je da je Mihail redovno zlostavljao svoje ćerke, držeći ih zatvorene i pod stalnim pritiskom. Jedna od sestara je na sudu ispričala da ih je otac terao na seksualne odnose, što dodatno oslikava užasan karakter njegovog zlostavljanja.
Snimci koji su pronađeni tokom istrage potvrdili su da su sestre bile žrtve porodičnog nasilja. Njihova majka, Aurelija, izjavila je nakon ubistva da nije imala pojma o onome što se dešavalo u njihovom domu. Izjavila je da je tek tada saznala za premlaćivanja i nasilje. Iako je ona bila prisutna u njihovim životima, nije primetila znakove zlostavljanja, što ukazuje na duboku porodičnu tajnu i strah koji su devojke osećale.
Aurelija je pričala o stanu u kojem su devojke živele, naglašavajući da je bio pun oružja, što je policija kasnije potvrdila. Na mestu zločina pronađena su različita oružja i municija, a istražitelji su otkrili da je Mihail pucao u pravcu svojih ćerki u nekoliko navrata. Sestre su detaljno opisale kako su morale da se ponašaju prema njemu, govoreći o tome kako su bile prisiljene da mu budu „služavke“.
Kristina, najmlađa sestra, ispričala je o strahu i nasilju koje su proživljavale. Opisala je kako su bile primorane da dolaze na poziv svog oca, koji je imao posebno zvono za njih. Njihov život je bio oblikovan strahom i nasiljem, što je dodatno potvrdilo težak položaj žrtava porodičnog nasilja.
Ovaj tragični slučaj postavlja važna pitanja o zlostavljanju i njegovim posledicama. Iako su sestre učinile ono što su smatrale potrebnim da prežive, njihova priča ukazuje na potrebu za većom pažnjom prema žrtvama nasilja i podrškom koja im je potrebna da se oslobode iz kruga zlostavljanja. U društvu se mora raditi na podizanju svesti o problemima porodičnog nasilja i pružanju adekvatne zaštite i pomoći onima koji se suočavaju sa sličnim situacijama.
