U Njujorku se danas održava polugodišnja debata Saveta bezbednosti UN o stanju u Bosni i Hercegovini (BiH). Na sednici se prvi obratio Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH, koji je predstavio svoj izveštaj o situaciji u zemlji i potvrdio da će napustiti svoju funkciju u junu. On je istakao da je proces izbora njegovog naslednika već započet, prenosi Euronews.
Šmit je naglasio da završava svoj mandat u skladu sa Dejtonskim sporazumom i rezolucijama Saveta bezbednosti UN. Njegovo imenovanje, međutim, izazvalo je protivljenje Rusije, Kine i vlasti Republike Srpske, koje tvrde da nije sprovedeno u skladu sa relevantnim rezolucijama. Šmit je poručio da je vreme da se konačno okonča sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i postepeno zatvaranje OHR-a, u skladu sa agendom 5+2 koja predviđa određene reforme u BiH.
U svom obraćanju, Šmit je istakao da „strukture uspostavljene Dejtonom moraju biti očuvane“ i da odluku o odlasku donosi „u svoje ime“. Govoreći o trenutnoj političkoj situaciji, optužio je vlasti Republike Srpske za izazivanje političke krize i secesionizma, kao i za sprečavanje povratka izbeglica. Takođe je pominjao pismo potpredsednika Republike Srpske i grupe bošnjačkih predstavnika u kojem se ukazuje na probleme manjinskih naroda, otežano zapošljavanje i glorifikaciju ratnih zločinaca.
Šmit je naveo četiri ključna prioriteta za ovu godinu: očuvanje institucionalnog poretka uspostavljenog Dejtonskim sporazumom, obnovu funkcionalnosti institucija, rešavanje pitanja državne imovine, kao i uvođenje izbornih tehnologija pred izbore 2026. godine. Prema njegovim rečima, pitanje državne imovine postalo je „veliki problem za razvoj infrastrukture“. On je izrazio uverenje da je potrebno stvoriti pravne i političke uslove koji će omogućiti korišćenje državne imovine za dalji razvoj zemlje.
Šmit je kao pozitivan primer naveo projekat Južne interkonekcije, koji ima potencijal da unapredi infrastrukturu i energiju u regionu. Tokom sednice, on je pre nekoliko dana podneo ostavku na funkciju visokog predstavnika i zatražio od Kontakt grupe da započne proces pronalaženja svog naslednika.
Međutim, Rusija je na početku sednice izrazila protivljenje prisustvu Šmita, smatrajući da on nema pravo da se obraća međunarodnoj zajednici. Ana Јevstingejeva, zamenik stalnog predstavnika Moskve u UN, naglasila je da „on nikada nije imao, niti ima pravo da se obraća međunarodnoj zajednici“ i zatražila da se njegove reči tumače kao „lično gledište jednog građanina Nemačke“.
U narednim danima, očekuje se da će se na sednici obratiti i Denis Bećirović, predsedavajući Predsedništva BiH, koji će izložiti stavove i perspektivu BiH u vezi sa trenutnom situacijom. Debata u Savetu bezbednosti UN predstavlja priliku da se čuje glas svih strana uključenih u proces mira i stabilnosti u Bosni i Hercegovini, kao i da se razmotre mogućnosti za dalji napredak u regionu.
Situacija u BiH ostaje kompleksna, a izazovi koje su postavili različiti entiteti i političke snage zahtevaju pažljivo i promišljeno delovanje međunarodne zajednice. Održavanje stabilnosti i mira u ovom regionu ključno je za budućnost BiH, kao i za jačanje međunacionalnih odnosa i ekonomskog razvoja. Na sednici Saveta bezbednosti će se raspravljati o svim ovim pitanjima, a odluke koje budu donesene mogu značajno uticati na dalju sudbinu BiH.
