U poslednjem izveštaju Centralne banke Bosne i Hercegovine (BiH), zabeležen je značajan rast kredita koji su odobreni stanovništvu. U periodu od jedne godine, ukupni krediti su povećani za impresivnih 1,58 milijardi konvertibilnih maraka (KM). Ovaj trend ukazuje na sve jaču potražnju za kreditima među građanima, što može biti rezultat različitih faktora, uključujući ekonomski oporavak, nisku kamatnu stopu i rastuće potrebe za finansiranjem potrošnje.
Jedan od ključnih razloga za ovaj porast može biti i inflacija koja se evidentira u regionu. Mnogi građani su primorani da se zaduže kako bi pokrili rastuće troškove života, uključujući cene hrane, energenata i drugih osnovnih potrepština. U isto vreme, banke su prilagodile svoje politike kreditiranja, nudeći povoljnije uslove za uzimanje kredita, što je dodatno stimulisalo potražnju.
U prva tri kvartala 2023. godine, zabeležen je porast potrošačkih kredita, koji su najčešće korišćeni za finansiranje svakodnevnih potreba, kao što su kupovina hrane, plaćanje računa ili hitne medicinske intervencije. Ovaj trend je posebno izražen među mladim ljudima i porodicama koje se suočavaju sa izazovima u vezi sa zapošljavanjem i stabilnošću prihoda.
Banke su takođe izvele različite promotivne kampanje kako bi privukle nove klijente, uključujući snižavanje kamatnih stopa i olakšane procedure odobravanja kredita. Ove strategije su se pokazale uspešnima, a sve veći broj građana odlučuje se za finansijske proizvode koji im omogućavaju da ostvare svoje ciljeve, kao što su kupovina stana, automobila ili ulaganje u obrazovanje.
Međutim, porast zaduženosti može doneti i određene rizike. Ekonomisti upozoravaju da ukoliko građani preuzmu više duga nego što mogu da podnesu, to može dovesti do problema sa otplatom kredita i učiniti ih ranjivim na ekonomske šokove. Stoga je važno da se građani dobro informišu o uslovima kredita i svojim mogućnostima pre nego što se odluče na zaduživanje.
Pored toga, banke i regulatori bi trebalo da obrate pažnju na rastuću zaduženost stanovništva. U slučaju da se ekonomski uslovi pogoršaju, kao što su povećanje kamatnih stopa ili smanjenje plata, mnogi zaduženi građani mogli bi se suočiti sa poteškoćama u otplati svojih obaveza. U tom smislu, potrebno je razviti strategije koje će pomoći u upravljanju rizicima i osigurati stabilnost finansijskog sistema.
S druge strane, rast kredita može biti i pozitivan znak, koji ukazuje na jačanje potrošnje i ekonomsku aktivnost. Kada građani uzimaju kredite za investicije ili kupovinu, to može doprineti rastu domaće proizvodnje i zapošljavanju. To može stvoriti povoljan ekonomski ciklus koji će podstaći dalje investicije i razvoj.
Takođe, važno je napomenuti da se pored potrošačkih kredita, beleži i rast stambenih kredita, što može ukazivati na povećanu potražnju za nekretninama. Mnogi građani se odlučuju da investiraju u vlastiti dom, što može biti dugoročna strategija za sticanje imovine. Ovaj trend bi mogao doprineti stabilizaciji tržišta nekretnina, kao i povećanju vrednosti nekretnina u budućnosti.
Zaključno, porast kredita stanovništvu u Bosni i Hercegovini može se smatrati i pozitivnim i negativnim fenomenom. Dok s jedne strane predstavlja priliku za ekonomski razvoj i poboljšanje životnog standarda, s druge strane donosi i rizike koji zahtevaju pažljivo upravljanje. Građani bi trebali biti oprezni prilikom zaduživanja, a banke i regulatori treba da osiguraju stabilno okruženje za finansijske transakcije kako bi se smanjili potencijalni problemi sa otplatom kredita u budućnosti.
