Ljudi bi mogli da žive i rade na Mesecu već do kraja ove decenije, dok bi početak 2030-ih mogao doneti i prve stalne baze, ocenjuju lideri svemirske industrije. Ove procene dolaze u trenutku kada ulaganja u svemir dostižu rekordne iznose, a globalna trka za dominaciju u novoj „svemirskoj ekonomiji“ ubrzava.
Prema rečima Dajlana Tejlora, direktora kompanije Voyager Technologies, prvi ljudi bi mogli da se vrate na Mesec do kraja 2020-ih, uz uspostavljanje početnih funkcionalnih baza. Te baze bi, kako navodi, u početku bile jednostavne konstrukcije, poput naduvavajućih staništa opremljenih osnovnim sistemima za održavanje života. Već početkom naredne decenije Mesec bi, prema tim procenama, mogao dobiti i prve stalne stanovnike.
Tejlor ide i korak dalje, navodeći da bi oko 2032. ili 2033. godine moglo biti moguće uočiti svetla na Mesecu sa Zemlje, što bi bio jasan znak da ljudi tamo borave i rade. Takav scenario označio bi ulazak u novu fazu istraživanja svemira, ali i otvaranje potpuno novog tržišta.
Sjedinjene Američke Države trenutno imaju vodeću ulogu u komercijalnom svemirskom sektoru, dok analitičari očekuju snažan rast takozvane „lunarne ekonomije“. Kompanija SpaceX, koju vodi Ilon Mask, razmatra izlazak na berzu, dok istovremeno razvija planove za izgradnju samoodrživog grada na Mesecu u narednoj deceniji. Istovremeno, kompanija Blue Origin najavila je obustavu turističkih letova kako bi se fokusirala na projekte trajnog prisustva na Mesecu.
Svemirski sektor dodatno podstiču ogromna javna ulaganja. Predsednik Donald Tramp predložio je povećanje vojnog budžeta na 1,5 biliona dolara, dok su američko ratno vazduhoplovstvo i svemirske snage zatražile više od 300 milijardi dolara za 2027. godinu. Ovakva sredstva ubrzavaju razvoj tehnologija neophodnih za dugoročan boravak ljudi van Zemlje.
Kompanija Voyager već radi na projektu Starlab, koji bi trebalo da zameni Međunarodnu svemirsku stanicu nakon njenog planiranog povlačenja 2030. godine. Ovaj projekat deo je šire transformacije svemirske infrastrukture, koja postaje sve značajnija za globalnu ekonomiju.
Svemir sve više postaje destinacija za razvoj ključne infrastrukture, uključujući telekomunikacione satelite i data centre. Investicije u nisku orbitu Zemlje, koju NASA definiše kao prostor do 2.000 kilometara visine, dostigle su više od 45 milijardi dolara u 2025. godini, u odnosu na 25 milijardi godinu ranije. Očekuje se da će prvi data centri početi da funkcionišu u svemiru u narednih pet godina, iako stručnjaci upozoravaju na tehničke izazove, poput odvođenja toplote.
Bivši kanadski premijer Džastin Trudo ocenio je da misije poput Artemis II predstavljaju veliki iskorak i izvor inspiracije u vremenu globalnih izazova. Kako je naveo, upravo projekti poput osvajanja Meseca i budućih misija ka Marsu mogu podstaći novi talas optimizma i vere u tehnološki napredak.
Svemirska industrija, koja je nekada bila rezervisana za državne programe, ulazi u fazu ubrzanog razvoja, sa potencijalom da postane jedan od ključnih stubova globalne ekonomije u narednim decenijama. Ulaganja u svemirske projekte i istraživanja pokreću inovacije i stvaraju nove prilike za razvoj i rast, čime se otvara put ka budućnosti u kojoj će ljudi moći da žive i rade van planete Zemlje.
S obzirom na trenutne trendove i ambicije svemirske industrije, Mesec bi mogao postati nova granica u ljudskom istraživanju, a projekti koji se planiraju za naredne godine mogli bi značajno redefinisati naše razumevanje svemira i mesta koje ljudi u njemu zauzimaju.
