Viši sud u Beogradu donio je prvostepenu presudu u slučaju tužbe porodice Adriane Dukić, koja je tragično izgubila život u napadu u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Porodica je podnela tužbu protiv Koste, Vladimira i Miljane Kecmanović, škole, Ministarstva prosvete i države Srbije, zahtevajući odštetu za pretrpljene duševne bolove.
Prema presudi, Kecmanovići i škola su obavezani da solidarno isplate Dukićima ukupno 46.884.000 dinara, što je približno 400.000 evra. Ovaj iznos uključuje 10 miliona dinara za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliske osobe, kao i 1.721.000 dinara kao naknadu za strah koji su pretrpeli. Zakonita zatezna kamata počinje teći od dana presuđenja.
Međutim, zahtev porodice Dukić da se Republika Srbija, odnosno Ministarstvo prosvete i Ministarstvo unutrašnjih poslova solidarno obavežu na isplatu dodatnih 10 miliona dinara za duševne bolove, kao i 1.721.000 dinara za strah, odbijen je. Sud je takođe odbio zahtev da im svi tuženi isplate 5 miliona dinara za umanjenje životne aktivnosti.
U obrazloženju presude, sud je naveo da je Kosta, koji je 3. maja 2023. godine ubio Adrianu Dukić, bio sposoban za rasuđivanje u trenutku izvršenja dela. Odgovornost Miljane i Vladimira Kecmanović utvrđena je zbog lošeg vaspitanja sina i nedostatka odgovornosti u pogledu njegovog ponašanja. Kosta je koristio vatreno oružje koje pripadalo njegovom ocu, a tužba je pokazala da su roditelji bili svesni tog ponašanja, ali nisu preduzeli potrebne mere da ga spreče.
Što se tiče škole, sud je utvrdio da su zaposleni propustili da preduzmu odgovarajuće mere kada su primetili probleme u ponašanju i psihičkom stanju učenika, što je dovelo do tragičnog događaja. Na osnovu tog propusta, sud je smatrao da postoji odgovornost škole za nematerijalnu štetu koju je porodica pretrpela.
U vezi sa zahtevom za naknadu štete prema Ministarstvu prosvete i Ministarstvu unutrašnjih poslova, sud je presudio da ne postoji odgovornost ovih institucija, jer nije utvrđeno da su postojale nepravilnosti u njihovom radu pre incidenta. U obrazloženju se navodi da je Ministarstvo prosvete vršilo nadzor nad školom i postupalo u skladu sa zakonom, dok su svi uslovi za nabavku oružja od strane Vladimira Kecmanovića ispunjeni.
Od presude Višeg suda može se uložiti žalba Apelacionom sudu u Beogradu u roku od 15 dana od dana prijema presude. Ova odluka predstavlja važan korak u pravosudnom sistemu Srbije i otvara pitanja o odgovornosti institucija u slučajevima sličnim ovom, koji su ostavili dubok trag u društvu.
Porodica Dukić, koja je izgubila svoju ćerku u ovom strašnom događaju, nastavlja da se bori za pravdu i odgovornost, dok se istovremeno suočava s gubitkom i tugom. Ovaj slučaj takođe naglašava potrebu za dodatnim merama zaštite u školama i boljim vaspitanjem dece, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
U kontekstu ovog suđenja, važno je da društvo i institucije prepoznaju svoju odgovornost u očuvanju bezbednosti i zaštiti mladih, kako bi se sprečilo ponavljanje ovakvih tragičnih događaja.
