Legendarna figura jugoslavenske i makedonske košarke, Lazar Lečić, preminuo je u svojoj 85. godini, ostavljajući iza sebe bogato sportsko nasleđe i neke od najzabavnijih anegdota. Jedan od takvih trenutaka desio se u Ljubljani, gde je Lečić, tada trener ekipe Rabotničkog, tokom utakmice protiv Olimpije zatražio tajm-aut. Nakon što je jedan od njegovih igrača počeo da čuva suca Dragaša Jakšića, Lečić je s osmehom objasnio da je shvatio da je Jakšić najbolji igrač Olimpije, što je nasmejalo sve prisutne. Ova anegdota svedoči o Lečićevom duhovitom pristupu sportu i životu.
Lečić je bio deo stručnog štaba jugoslovenske košarkaške reprezentacije koja je osvojila titulu prvaka sveta 1970. godine, postavljajući temelje moderne makedonske košarke. Karijeru je započeo kao igrač u skopskom Rabotničkom 1957. godine, a zatim je postao trener tog tima između 1962. i 1972. godine, kao i između 1975. i 1978. godine. Takođe je radio u MZT Skoplju, Nikol Fertu iz Gostivara, Borcu iz Čačka, Olimpiji iz Ljubljane, Vojvodini iz Novog Sada i grčkom Arisu. Poslednji angažman imao je u sezoni 1999-2000 sa Nikol Fertom.
Lečić je ostavio dubok trag u makedonskoj košarci i bio je omiljen kako među igračima, tako i među navijačima. Njegova strast prema sportu i sposobnost da motiviše i inspiriše svoje igrače ostavile su trajan utisak na sve koji su imali priliku da rade s njim. Njegova smrt je ostavila prazninu u svetu košarke, ali će se njegova nasleđa i priče o njegovoj karizmi i duhovitosti prenositi i dalje.
Nakon vesti o Lečićevoj smrti, brojni ljudi iz sveta sporta izrazili su saučešće i počast legendarnom treneru. Njegovi bivši igrači i kolege se sećaju njegovog pozitivnog uticaja i značaja koje je imao za njihove karijere. Njegovi treninzi, saveti i smernice ostaju sa njima zauvek, podsećajući ih na vreme provedeno s velikim Lazarom Lečićem.
U ovim teškim trenucima, prilika je da se podsetimo na sve ono što je Lazar Lečić dao košarci i sportu uopšte. Neka njegova nasleđa budu inspiracija za buduće generacije i podsticaj da se neguje duh fer-pleja,
