Desetak korisnika Doma za stare i nemoćne osobe u mestu Rupa, u opštini Matulji u Hrvatskoj, ostalo je zaključano i napušteno između utorka i srede, dok su vlasnici doma nestali bez traga. Policija za sada ne objavljuje informacije o ovom slučaju, što dodatno komplikuje situaciju.
Korisnici doma, većinom nepokretni stariji ljudi, bili su ostavljeni bez hrane, lekova i neophodne brige. Njihove porodice su saznale za situaciju tek jutros, kada su se okupile ispred zgrade Doma „Eddy“. U trenutku kada su shvatili šta se desilo, porodice su izrazile zabrinutost i hitno su pokušale da stupe u kontakt sa relevantnim institucijama.
Vatrogasci su, prema izjavama članova porodica korisnika, intervenisali i kroz prozor ušli u zgradu doma, otključavajući vrata kako bi oslobodili korisnike. Nakon što su korisnici evakuisani, prevezeni su vozilima sanitetskog prevoza u obližnje domove za starije osobe, gde će dobiti potrebnu negu. Ova situacija je izazvala veliku zabrinutost među porodicama, ali i širu javnost, s obzirom na to koliko su ranjive grupe poput ovih starijih osoba.
Dragica Marač, načelnica Upravnog odeljenja za socijalnu politiku i mlade Primorsko-goranske županije, izjavila je da je hitno ukinuta licenca Doma „Eddy“ i da ovaj dom više neće moći da se bavi zbrinjavanjem starijih i nemoćnih. Ova odluka je doneta nakon što su se pojavili ozbiljni problemi u načinu na koji je dom funkcionisao. Na sreću, Marač je potvrdila da su svi korisnici živi i zdravi, što je, s obzirom na situaciju, jedna od retkih pozitivnih vesti.
Iako je situacija završila bez tragičnih posledica, ostaje otvoreno pitanje gde se nalaze vlasnici doma i zašto su napustili korisnike na ovakav način. Policija je pokrenula istragu, ali do sada nisu objavljene informacije o njihovom statusu. Ova situacija je postavila brojna pitanja o regulaciji domova za stare i nemoćne osobe u Hrvatskoj, kao i o odgovornosti vlasnika i zaposlenih.
Roditelji i članovi porodica koji su ostavili svoje najmilije u ovom domu izražavaju sumnju u sistem koji je trebao štititi njihovu decu. Mnogi od njih su izrazili ogorčenje zbog propusta države i institucija koje su zadužene za nadzor nad ovakvim ustanovama. Pitanje koje se nameće je kako se ovakvi incidenti mogu sprečiti u budućnosti, kako bi se osiguralo da stariji i nemoćni ljudi dobiju brigu i pažnju koja im je potrebna.
S obzirom na sve veće stope starenja populacije, ovakvi incidenti postavljaju veoma ozbiljna pitanja o etici i odgovornosti u vezi sa zbrinjavanjem starijih osoba. Zakonodavne promene i poboljšanja u regulaciji domova za stare i nemoćne osobe su neophodna kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
U međuvremenu, porodice korisnika Doma „Eddy“ nastavljaju da traže odgovore i pravdu za svoje najmilije. Njihova borba za bolje uslove zbrinjavanja starijih osoba može postati katalizator za promene koje su potrebne u društvu. Ova situacija takođe naglašava važnost zajednice i medija u podizanju svesti o problemima s kojima se suočavaju stariji ljudi u društvu.
Dok se čekaju dalji koraci i odluke nadležnih, jasno je da je potrebno preispitati postojeće standarde i prakse u domovima za starije osobe, kako bi se obezbedila sigurnost i dobrobit najranjivijih članova društva.
