LONDON – Nove studije sprovedene nad desetinama hiljada dece ukazuju na ozbiljne posledice korišćenja pametnih telefona pre 13. godine života. Istraživači su otkrili da se rizik od poremećaja spavanja, gojaznosti i psihološkog stresa značajno povećava kod dece koja počinju sa korišćenjem ovih uređaja u ranijem uzrastu.
Jednu od ključnih studija vodio je profesor dečije i adolescentne psihijatrije, Ran Barzilaj, koji je sa svojim timom analizirao podatke o više od 10.500 dece u Sjedinjenim Američkim Državama. Ova istraživanja su sprovedena u okviru šireg projekta posvećenog razumevanju uticaja tehnologije na razvoj dece.
Istraživači su uporedili decu koja su svoj prvi pametni telefon dobila sa 12 godina sa onima koja su ga dobila sa 13. Rezultati su pokazali da su oni koji su počeli da koriste pametne telefone ranije imali veće izglede za razvoj problema sa spavanjem. Deca koja su koristila telefone pre 13. godine često su prijavljivala poteškoće sa uspavljivanjem i nesanicom, što može imati dugoročne posledice na njihovo fizičko i mentalno zdravlje.
Osim problema sa spavanjem, istraživanja su takođe pokazala da je ranije korišćenje pametnih telefona povezano sa višim stopama gojaznosti. Deca koja provode više vremena na ekranima često su manje fizički aktivna, što može dovesti do povećanja telesne mase. Istraživači su primetili da deca koja su ranije počela da koriste pametne telefone imaju tendenciju da se manje igraju napolju i manje se bave fizičkim aktivnostima, što je ključno za zdrav razvoj.
Psihološki stres je još jedan ozbiljan aspekt koji je istraživan. Prethodna istraživanja su ukazala na to da deca koja su često izložena društvenim mrežama i internet sadržajima mogu iskusiti anksioznost, depresiju i druge oblike mentalnog stresa. Profesor Barzilaj je naglasio da je važno da roditelji budu svesni potencijalnih rizika i da donesu promišljene odluke kada je reč o korišćenju tehnologije.
U svetlu ovih nalaza, stručnjaci preporučuju da roditelji postave jasne granice kada je u pitanju korišćenje pametnih telefona. Preporučuje se da deca ne koriste pametne telefone pre nego što navrše 13 godina, a ako je to neophodno, da se to vreme korišćenja ograniči. Takođe, naglašava se važnost promovisanja fizičkih aktivnosti i socijalnih interakcija van ekrana, što može pomoći u smanjenju rizika od gojaznosti i poboljšanju opšteg mentalnog zdravlja.
Pored toga, istraživači sugerišu da bi škole i zajednice trebale raditi na programima koji edukuju decu i roditelje o zdravim navikama korišćenja tehnologije. Uključivanje roditelja u ove programe može pomoći u stvaranju zdravijeg okruženja za decu i smanjenju negativnih efekata koje tehnologija može imati na njihov razvoj.
Zaključno, rezultati ovih studija jasno pokazuju da ranije korišćenje pametnih telefona može imati ozbiljne posledice po zdravlje i razvoj dece. Roditelji i društvo u celini moraju preuzeti odgovornost kako bi zaštitili decu od potencijalnih rizika i osigurali im zdrave i srećne uslove za odrastanje. U budućnosti, važno je nastaviti sa istraživanjima u ovoj oblasti kako bismo bolje razumeli efekat tehnologije na mlade generacije i razvili strategije za minimizovanje negativnih uticaja.
