Klupe u prestoničkim srednjim stručnim školama koje pripremaju buduće zanatlije konačno se popunjavaju. Interesovanje malih maturanata za upis u srednje stručne škole u Beogradu naglo je poraslo, iako su učionice nekih obrazovnih profila i dalje poluprazne. Prema podacima Foruma srednjih stručnih škola Beograda, broj učenika koji su se odlučili za upis u ove škole povećan je za petinu u proteklom upisnom roku.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda, naglašava da je povećanje broja učenika u zanimanjima koja su ranije bila zanemarena, a koja su potrebna privredi, značajan korak napred. On ukazuje na to da su izmenama prosvetnih zakona smanjena mesta u srednjim školama, što je rezultiralo time da broj učenika po odeljenju sada iznosi 28.
„Ove godine je oko 20 odsto više učenika nego lane upisalo srednje stručne škole. Posle dužeg perioda, imamo đaka i u građevinskoj, kožarskoj, poljoprivrednoj, mašinskoj i brodarskoj struci“, ističe Antić. Upravnik škole očekuje da će se ovaj trend nastaviti i sledeće godine, s obzirom na to da Srbiji nedostaju majstori svih profila.
Povećanju interesovanja za određene srednje stručne škole doprineli su i afirmativni koraci države prema upisu na dualne obrazovne profile. Ovi programi omogućavaju učenicima da se već po završetku školovanja zaposle. Nastavni planovi su usklađeni s potrebama tržišta rada, a fokusirani su na razvoj preduzimljivosti, inovativnosti i kreativnosti učenika.
Jedna od prednosti dualnog obrazovanja je i finansijska podrška koju učenici dobijaju tokom školovanja. „Za učenike prve godine ta nadoknada iznosi 5.000 dinara mesečno“, navodi Antić. Neke kompanije dodaju dodatne isplate, a ukupna „zarada“ može dostići i do 30.000 dinara.
Najvažniji benefit ovog modela obrazovanja, prema Antiću, je kvalitet znanja i veština koje učenici stiču tokom školovanja, ali i mogućnost zaposlenja u lokalnim kompanijama. „Srednja škola treba da osposobi učenika za život, da može da se snađe u konkretnim situacijama i radi posao za koji se školovao“, ističe Antić. On dodaje da je važno da generacije učenika ne napuštaju škole nesposobne da brinu o sebi.
Ukoliko žele, učenici koji završe srednju školu mogu nastaviti obrazovanje na višim školama i fakultetima. Antić izražava zadovoljstvo zbog državnih beneficija za učenike koji se odluče za dualne profile. Ipak, smatra da bi trebalo uvesti još više praktične nastave i ostvariti obećanje da bi nadoknada koju učenici primaju trebala biti 70 odsto od minimalne zarade.
Kao primer dobre prakse, Antić navodi Nemačku i Austriju, gde učenici u srednjim stručnim školama imaju i po 700 časova praktične nastave tokom školovanja. Ovaj model obrazovanja pokazuje se kao izuzetno efektivan i doprinosi smanjenju nezaposlenosti među mladima, dok istovremeno osigurava da privreda dobije kvalifikovane radnike.
U zaključku, pozitivni trendovi u upisu učenika u srednje stručne škole u Beogradu ukazuju na to da se interesovanje za zanatlije povećava, što može biti od velikog značaja za budućnost privrede u Srbiji. S obzirom na to da su potrebni majstori svih profila, očekuje se da će se u narednim godinama nastaviti ovaj trend rasta, uz dalju podršku države i prilagođavanje nastavnih programa potrebama tržišta.
