Dok se rokovi za rešavanje statusa NIS-a ubrzano približavaju, Srbija ulazi u najkritičniju fazu odluke koja može odrediti energetsku stabilnost zemlje. Profesor Goran Radosavljević, direktor Instituta FEFA, upozorava da je „pet do 12“ i da vlada mora da ponudi konkretan i održiv plan, inače se suočavamo sa rizikom od nestašice derivata i ekonomskog udara.
Radosavljević ističe da su poruke vlade sugerisale da Srbija ulazi u finalnu fazu rešavanja pitanja sankcija koje se odnose na rusko vlasništvo u NIS-u. „Očigledno je da američka strana neće odustati od svog stava – traži se potpuno povlačenje ruske strane iz NIS-a“, naglašava on. Predsednik Srbije je najavio pripremu zakona o sankcijama prema svim zemljama koje sarađuju sa Rusijom, što dodatno ukazuje na to da je prostor za manevrisanje sve manji.
„NIS ne može da funkcioniše pod sankcijama. Vlada sada očigledno ima plan, a do sada se verovatno čekalo šta će druge strane predložiti“, dodaje Radosavljević. On napominje da su ranije postojale brojne opcije, ali da su sada mogućnosti sužene. „Kako vreme prolazi, ostaju jedno ili dva rešenja: da kompaniju kupi neko treći, što je teško, jer je pod sankcijama, ili da je preuzme država. Poslednja varijanta, nacionalizacija, nosi ozbiljne rizike“, objašnjava.
On upozorava da bi „status kvo“ bio najlošiji scenario, koji bi značio da kompanija ode u stečaj, što bi dovelo do aktivacije potraživanja banaka od stotina miliona evra, što NIS ne bi mogao da izdrži. Radosavljević smatra da bi među potencijalnim kupcima mogli biti MOL, kao i investitori iz Turske ili sa Bliskog istoka, ali je pitanje ko bi smeo da kupi kompaniju pod sankcijama.
Drugi problem predstavlja cena. „Koliko vredi kompanija koja je pod sankcijama? A da li će vlasnik želeti da proda po toj ceni? Ne verujem da će se pojaviti kupac koji bi za sankcionisan NIS dao četiri-pet milijardi evra“, naglašava Radosavljević. On dodaje da bi najbolje rešenje bilo ono koje najmanje košta i sprečava nestašice derivata. Realna tržišna vrednost NIS-a u normalnim uslovima iznosila bi, prema njegovim rečima, dve do tri milijarde evra, ali su sankcije tu vrednost spustile.
Prema njegovim rečima, ako vredi milijardu, a država plati 1,5 milijardi – to je „i dalje dobar posao ako time spasavamo ekonomiju“. On naglašava da bi se to brzo vratilo kroz kasniju prodaju ili profit, s obzirom na to da je NIS pre sankcija ostvarivao više od 300 miliona evra dobiti godišnje.
Radosavljević tvrdi da je najskuplji potez nacionalizacija. „U budućoj arbitraži država bi mogla da izgubi i bude obavezana na ogromne odštete. Zato moramo dobro da izmerimo troškove“, upozorava. On naglašava da je vreme ograničeno i da, ako rafinerija stane, stalo je sve. „Vremena nema, ali ga ima dovoljno da isporučimo kredibilan plan. Amerikanci traže plan – ne nužno završenu transakciju“, ističe.
U vezi sa finansijama, Radosavljević naglašava da trenutno nema novca u budžetu jer ta sredstva nisu planirana za 2026. godinu, ali dodaje da nije nerešiv problem zadužiti se, izdati obveznice ili uzeti kredit od investicionih banaka. „Ova situacija zahteva vanredne mere. A sredstva će se vratiti ili kroz kasniju prodaju, ili kroz profit“, kaže on.
Zaključuje da je sve bolje od toga da Srbija ostane bez derivata i od nacionalizacije. „Ako se pojavi investitor koji sme brzo da kupi kompaniju – sjajno. Ako ne, ostaje dogovor sa ruskom stranom i otkup. To su rešenja koja su ostala na stolu“, dodaje Radosavljević.
