Na Krfu se sutra obeležava 109. godina od iskrcavanja srpske vojske u Prvom svetskom ratu, a centralnu državnu komemoraciju predvodiće predsednik Vlade Srbije, prof. dr Đuro Macut. Ova značajna godišnjica podseća na teške trenutke koje je srpska vojska provela tokom rata, kao i na stradanja i heroizam vojnika koji su se borili za svoju zemlju.
Premijer Macut će na ostrvu Vido položiti vence u Mauzoleju i na spomen-obeležje Mornarički krst, kao i u „plavu grobnicu“. Ove komemoracije su od izuzetne važnosti za očuvanje sećanja na srpske vojnike koji su se tokom Prvog svetskog rata suočili sa nesagledivim teškoćama i gubicima.
Tragično povlačenje srpske vojske u zimu 1915/1916. godine, kroz planinske vrleti od Kosova i Metohije do obala Jadrana, završeno je kada su saveznici konačno pristali da evakuišu iscrpljene srpske trupe s jadransko-jonskih obala na Krfu. Ova evakuacija nije bila jednostavna, a brojni problemi, uključujući sabotažu od strane Italijana, dodatno su otežali situaciju.
Srpske trupe su na Krf evakuisane počev od druge polovine januara 1916. godine, a nakon prihvata i oporavka, revitalizovana vojska je u aprilu iste godine prebačena u zaleđe Soluna, gde je oblikovan novi front. Ova nova fronta omogućila je Srbima da sredinom septembra 1918. godine zabeleže značajne pobede.
Pre evakuacije, srpska vojska se suočila s teškim borbama tokom 1914. godine, kada je uspela da odbaci austrougarske trupe velikim pobedama na Ceru i Kolubari. Međutim, situacija se drastično promenila u oktobru 1915. godine, kada je Srbija bila mete napada sa više strana, uključujući Nemačku i Bugarsku, što je dovelo do katastrofalnog povlačenja.
Napad pod zapovedništvom feldmaršala Augusta fon Makenzena uključivao je oko pola miliona vojnika, a srpska vojska je bila primorana na povlačenje uz žestok otpor. Usled pogoršanih uslova, uključujući epidemije zaraznih bolesti, Srbija je trpela velike gubitke.
U novembru 1915. godine, srpska Vrhovna komanda odlučila je da se povlačenje nastavi prema Jadranu, nakon što je odbačen predlog za kontraofanzivu. Ova odluka je bila teška, ali neophodna, s obzirom na sve veću pretnju od strane neprijateljskih snaga.
Povlačenje je započelo 26. novembra, a glavnina vojske krenula je 3. decembra, dok su artiljerijska sredstva bila uklonjena kako ne bi koristila neprijatelju. U teškim uslovima, srpske trupe su se suočavale s hladnoćom, glađu i neprijateljstvom lokalnog stanovništva.
Na kraju, do jadranske obale uspelo je da stigne oko 160.000 srpskih vojnika, ali mnogi su stradali tokom evakuacije. Srpske trupe su se koncentrisale u zoni Skadra, dok su saveznici, nažalost, slabo organizovali prihvat iscrpljenih vojnika.
Tek nakon oštrih intervencija iz Petrograda, evakuacija je konačno organizovana, a do sredine februara 1916. godine, na Krf je dopremljeno oko 135.000 Srba. Francuski i britanski vojnici, uz pomoć grčkog stanovništva, obezbedili su smeštaj i lečenje srpskih vojnika.
Nažalost, hiljade vojnika nisu uspele da se oporave, a mnogi su smešteni na obližnje ostrvo Vido, gde su se nalazile bolnice i grobnice. Ova „plava grobnica“ postala je simbol stradanja i žrtve srpske vojske tokom Prvog svetskog rata.
Obeležavanje ovog važnog događaja na Krfu predstavlja ne samo sećanje na prošlost, već i podsećanje na hrabrost i borbu srpskih vojnika za slobodu i opstanak.
