Različita alkoholna pića, kao što su votka, džin, rakija, viski, vino, i pivo, imaju različite sastojke i procente alkohola, što rezultira različitim efektima na organizam. Važno pitanje je da li se vreme apsorpcije alkohola razlikuje u zavisnosti od vrste konzumiranog pića.
Ključni faktor koji utiče na dejstvo alkohola je unos hrane. Prisustvo hrane u želucu usporava delovanje pića jer ono sporije dospeva u tanko crevo. Pun stomak može čak umanjiti koncentraciju alkohola za četvrtinu. Nasuprot tome, prazan stomak brže upija alkohol. Sličan efekat može imati i unos vode. Genetski faktori, pol, starost, i brzina konzumiranja takođe igraju ulogu.
S obzirom na ove činjenice, odgovor na pitanje da li vreme apsorpcije alkohola varira u zavisnosti od vrste pića je potvrdan. Žestoka pića se najbrže apsorbuju, a mešanje sa slatkim bezalkoholnim napicima može ubrzati povećanje nivoa alkohola u krvi. Ovaj efekat zavisi od koncentracije alkohola u različitim vrstama pića. Na primer, vino sadrži od 14 do 20%, a pivo između 3 i 8% alkohola. Specifična sastojci alkoholnih pića nastaju preradom voća ili žitarica.
Žestoka pića se proizvode destilacijom prethodno fermentisanog pića, dok pića poput vina, piva, šampanjca, jabukovače ili vermuta nastaju fermentacijom šećera ili žitarica. Što se tiče dužine zadržavanja alkohola u krvi, opšti odgovor je između 10 i 19 sati, ali zavisi od mnogih faktora, uključujući vrstu pića i unos hrane. Osobi sa nivoom alkohola u krvi od 1 g/l može biti potrebno između šest i deset sati da nivo alkohola padne ispod zakonski dozvoljenog.
Čak ispod zakonske granice, rizik od nesreće može biti povećan. Zato je najbolje izbegavati vožnju nakon konzumiranja bilo koje količine alkohola. Jedina stvarno bezbedna vrednost je 0,0 g/l.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu. Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam, vest koja vredi.
Pratite nas na društvenim mrežama.
