U Srbiji se priprema reforma koja bi mogla značajno olakšati administrativne procese za građane i privredu. Naime, od kraja 2026. godine planira se uspostavljanje centralnog registra parafiskalnih nameta, koji će omogućiti elektronsko plaćanje za oko 6.000 administrativnih procedura. Ovaj projekat, koji podržava Ministarstvo finansija, ima za cilj smanjenje birokratskog tereta i generisanje godišnjih ušteda od oko 50 miliona evra.
S obzirom na to da građani i preduzeća trenutno plaćaju više od 2.000 različitih taksi i naknada, od kojih mnoge nemaju jasnu svrhu, reforma dolazi kao odgovor na sve veće opterećenje koje stvara složen sistem parafiskalnih nameta. Prema podacima NALED-a, ove naknade mogu činiti čak 20% operativnih troškova firmi, dok se u javne prihode slivaju samo sa 0,2%. Mnoge od ovih taksi, kao što su duplirane naknade za iste administrativne radnje ili eko-takse, smatraju se besmislenim i neopravdanim.
Centralni registar, koji će biti integrisan u platformu eUprave, donosi transparentnost i eliminiše mogućnosti za korupciju. Građani i privrednici moći će da vide sve obavezne naknade, njihove iznose i pravne osnove, što će olakšati planiranje troškova. Takođe, planira se ukidanje do 30% redundantnih nameta, što bi moglo dodatno smanjiti administrativne troškove za 15-20% već u prvoj godini.
Reforma ne podrazumeva samo digitalizaciju, već i racionalizaciju postojećih procedura. Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, ističe da je ovo ključni korak ka modernizaciji administracije i unapređenju poslovnog okruženja. Registar će omogućiti elektronsko plaćanje svih procedura na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, čime će se smanjiti potreba za dostavljanjem dokaza o uplati, što je trenutno dodatni administrativni trošak za podnosioca zahteva.
U okviru ovog sistema, ukoliko postoji elektronska usluga, korisnici će biti preusmereni na stranicu gde će moći da pokrenu digitalizovani postupak i izvrše uplatu bez potrebe za dodatnim dokazima. Primer Ministarstva unutrašnjih poslova, koje koristi platformu „Plati“, pokazuje da je ovakav pristup već moguć i funkcionalan.
S druge strane, situacija u Crnoj Gori ukazuje na to da problem parafiskalnih nameta nije jedinstven za Srbiju. Građani i preduzeća u Crnoj Gori suočavaju se sa čak 2.302 različite dažbine, što dodatno otežava poslovanje i stvara visoke administrativne troškove. Crnogorska vlada takođe priprema sličan registar javnih nameta, što ukazuje na regionalni karakter ovog problema.
Stručnjaci ističu da uprkos ambicioznim planovima, postoje izazovi koji se moraju prevazići, uključujući otpor pojedinih institucija i potrebu za daljom digitalizacijom. Takođe, važno je sagledati opravdanost namenskih naknada koje su vezane za korišćenje autoputeva ili mineralnih sirovina. Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ posebno kritikuje eko-taksu, smatrajući je dupliranim nametom, jer privrednici već plaćaju porez na imovinu ili zakup.
Prema analizi Svetske banke, uvođenje centralnog registra i elektronskog plaćanja moglo bi smanjiti administrativne troškove preduzeća za 15-20% već u prvoj godini, dok se očekuje ukidanje oko 30% redundantnih nameta. Ove reforme ne samo da će olakšati poslovanje, već će i doprineti stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja u Srbiji.
