Psi su čovekovi verni pratioci od samih svojih početaka, kada su se prvi put pripitomili od sivih vukova. Nova genetička istraživanja donela su značajno otkriće: najstariji poznati pas, star oko 15.800 godina, pronađen je na lokalitetu Pinarbaši u Turskoj. Ovaj pas je stariji čak 5.000 godina od prethodno najstarijeg genetički potvrđenog psa, što značajno menja dosadašnje razumevanje odnosa između ljudi i pasa.
Ostaci ovog drevnog psa otkriveni su u stenovitom skloništu koje su koristili lovci-sakupljači. Studi o starosti ovog psa, kao i slični nalazi širom Evrope, pokazuju da su psi bili prisutni u životima ljudi pre nego što je poljoprivreda postala dominantan način života. To sugeriše da su ljudi i psi živeli zajedno u vreme lovaca-sakupljača, mnogo pre nego što su se formirala stalna naselja.
Naučnici su analizirali DNK i otkrili da su psi pre 18.000 godina živeli na različitim mestima zapadne Evroazije i da su se značajno razlikovali od vukova. Procene sugerišu da je razdvajanje između pasa i vukova moglo da se dogodi čak pre 24.000 godina, iako tačan datum ostaje neizvestan.
Pas se smatra prvim pripitomljenim životinjama, dok su druge vrste, poput koza, ovaca i goveda, došle mnogo kasnije. Istraživači veruju da su psi igrali ključnu ulogu u razvoju ljudskih zajednica. Genetičari ističu da su psi bili prisutni u trenucima kada su se formirala složena društva, pružajući ljudima društvo i podršku.
U okviru jednog istraživanja analizirano je 216 drevnih ostataka pasa i vukova iz različitih regiona Evrope, uključujući Belgiju, Dansku i Švajcarsku. Istraživači su identifikovali 46 pasa i 95 vukova, što predstavlja najveću analizu ove vrste do sada. Ova istraživanja su ključna jer su rani psi i vukovi imali gotovo identične kosti, što bi otežalo njihovo razlikovanje bez DNK analize.
Nalazi iz Pinarbašija otkrivaju da su ljudi veoma cenili svoje pse. U toj oblasti pronađeni su zajednički grobovi ljudi i pasa, što ukazuje na duboku povezanost između njih. Takođe, pronađeni su dokazi da su ljudi hranili svoje pse ribom. U Engleskoj su pronađeni ostaci pasa i ljudi iz istog perioda, što dodatno potvrđuje njihovu blisku vezu.
Drevni psi su, osim što su pružali društvo, pomagali ljudima u lovu i čuvali naselja, funkcionišući kao svojevrsni alarmni sistemi u ledenom dobu. U poređenju sa današnjim rasama, rani psi su izgledali mnogo sličnije vukovima.
Iako istraživanja napreduju, ključna pitanja o tome kada, gde i zašto su prvi psi pripitomljeni ostaju otvorena. Pretpostavlja se da se to dogodilo negde u Aziji, ali tačna lokacija još uvek nije potvrđena. Jedno je sigurno: psi su deo ljudske istorije mnogo duže nego što se ranije mislilo, a njihova veza sa ljudima ostaje jedna od najstarijih i najposebnijih u svetu životinja.
U svetlu ovih otkrića, možemo videti koliko je duboka i značajna veza između čoveka i psa, koja se proteže kroz milenijume. Psi nisu samo ljubimci; oni su naši partneri, saputnici i, u mnogim slučajevima, članovi porodice. Njihova uloga u ljudskoj istoriji i društvu je neprocenjiva, a naučna istraživanja nastavljaju da otkrivaju nove aspekte ove posebne veze.
