Venčanje je događaj koji se tradicionalno smatra jednim od najlepših dana u životu, ali u današnje vreme mnogi mladenci pamte ga pre svega po enormnim troškovima. U Srbiji, organizacija prosečne svadbe sa oko stotinak gostiju često košta između 10.000 i 12.000 evra, čak i kada je proslava skromna. Ove cifre su daleko veće u poređenju sa prethodnim godinama, kada se svadbe mogle organizovati za znatno manje novca.
Planiranje venčanja nekada je trajalo nekoliko nedelja, dok danas parovi često rezervišu mesta i angažuju usluge i do godinu dana unapred. Venčanje se u Srbiji uobičajeno organizuje u restoranima, gde cena po gostu može varirati od 40 evra pa sve do 150 evra. Ova stavka predstavlja jedan od najvećih troškova u budžetu mladenaca. Pored toga, muzika takođe predstavlja značajan deo troškova; angažovanje grupe košta najmanje 2.500 evra, dok popularniji sastavi naplaćuju i više od 6.000 evra. Oni koji žele da uštede mogu angažovati DJ-a za oko 1.000 evra, ili trubače koji sviraju pola sata za oko 700 evra.
Troškovi venčanja se ne završavaju samo na restoranu i muzici. Venčanje u opštini košta simboličnu sumu, dok crkveno venčanje iznosi oko 300 evra. Dodatni troškovi uključuju fotografa, dekoraciju i tortu. Profesionalni fotograf i videoprodukcija mogu koštati oko 1.000 evra, dok dekoracija sale počinje od 700 evra. Svadbena torta se takođe može pokazati kao značajan izdatak, sa cenama od 2.000 do 5.000 dinara po kilogramu.
Uprkos visokom trošku organizacije svadbi, pokloni u kovertama su takođe postali manji. Dok je ranije standardni poklon iznosio 50 evra, danas gosti često donose između 300 i 700 evra, u zavisnosti od bliskosti sa mladencima. Mnogi parovi računaju na to da će „vratiti svadbu“ kroz poklone.
Zbog rastućih troškova, sve više parova odlučuje se za angažovanje profesionalnih organizatora venčanja. Cene za organizacione pakete kreću se od 900 do 2.000 evra i obuhvataju kompletnu organizaciju i koordinaciju događaja. Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, ističe da venčanje predstavlja preduzetnički poduhvat i investiciju, ali naglašava da je važno razdvojiti intimni čin venčanja od svadbene proslave.
Uzelac napominje da su svadbe postale pravi spektakl, često sa elementima koji prevazilaze tradicionalne običaje. Mnogi domaćini se trude da prikažu sebe u najboljem svetlu, što uključuje i skupe ukrase i specijalne aranžmane. On upozorava da je važno razmišljati o troškovima i planirati unapred kako bi se izbegla finansijska opterećenja koja dolaze sa organizacijom svadbe.
Kupovina venčanice je još jedan značajan trošak, pri čemu većina mladenki iznajmljuje haljinu po ceni od 500 evra pa naviše. Mladoženjino odelo košta najmanje 200 evra, dok burme mogu iznositi od 500 do 600 evra. Uzelac savetuje buduće mladence da razmotre mogućnosti uštede, kao što su venčanja radnim danima ili grupna venčanja organizovana od strane lokalnih vlasti.
Osim toga, on naglašava da je važno planirati i za period posle svadbe, uključujući eventualna putovanja ili druge troškove. „U organizaciji svadbe nema neočekivanih troškova, već samo neplaniranih“, dodaje Uzelac, podsećajući da je važno biti u plusu ili barem na nuli nakon svadbe.
Mladenci često sami organizuju svadbe jer su to osobe koje već rade i imaju postavljen budžet. Ključ uspešne organizacije je definisanje osnovnog budžeta i prioriteta. Uzelac podseća da je svadba za druge, dok je venčanje za sebe, i da je važno napraviti razliku između ovih pojmova kako bi se izbegli veliki troškovi.
