U zgradi blizu dokova Helsinkija, finski inženjeri testiraju dizajn ledolomaca. Maketa broda, dugačka tri metra, juri napred, cepajući ledeni pokrivač svojim narandžastim pramcem. Led je, kako kaže Jari Hurtija iz kompanije „Aker Arktik“, vodećeg finskog dizajnera ledolomaca, neka vrsta misterije, a Finci su je skoro rešili.
Finske kompanije su projektovale četiri petine i izgradile više od polovine svetskih ledolomaca. Kako konkurencija oko Arktika raste, američki predsednik Donald Tramp to primećuje. U junu je izjavio da pregovara sa Finskom o kupovini 15 brodova, dok je ranije razmišljao o kupovini 40 „velikih“. Da bi se suprotstavila Rusiji i Kini na dalekom severu, Amerika mora da proširi svoju flotu ledolomaca, za šta će joj biti potrebna pomoć Finske.
Finska je jedina zemlja čije se luke zamrzavaju tokom zime, što čini ledolomce ključnim za održavanje otvorenosti Baltičkog mora. Od izgradnje prvog dizel-električnog ledolomca „Sisua“ 1930-ih, Finska je razvila domaći lanac snabdevanja koji se prostire od projektantskih firmi do brodogradilišta. Tokom Hladnog rata, Finska je usavršavala svoju industriju gradeći ledolomce za Rusiju, ali je ta trgovina prekinuta 2022. godine zbog sukoba u Ukrajini i pristupanja Finske NATO-u.
Industrija ledolomaca u Finskoj je čvrsto povezana i to joj je omogućilo da izgradi svoju nišu. Ledolomci zahtevaju debeli trup, snažne motore i komplikovane sisteme za kontrolu vibracija i zaštitu od leda kako bi preživeli ekstremne uslove. Većina ledolomaca se pravi po narudžbini, što ih čini neprikladnim za masovnu proizvodnju, poput onih u velikim brodogradilištima Istočne Azije.
Jedan od primera finskog dizajna je „Baltika“, spasilački brod završen za Rusiju 2014. godine, koji ima asimetrični trup koji mu omogućava da plovi bočno i krči put od 50 metara kroz led. Drugi dizajni služe kao brodovi za rasute terete, tankeri za naftu ili pomoćni brodovi.
Kontrast sa Amerikom je oštar. Američka obalska straža, deo oružanih snaga, navodi da joj je potrebno oko deset polarnih ledolomaca, ali trenutno ima samo tri. Poslednji brod koji je izgrađen za obalsku stražu, „Hili“, završen je 1997. godine. Plan za izgradnju novih polarnim ledolomaca je odložen, a budžet je drastično porastao. Prvi brod, prvobitno planiran za 2024. godinu, sada će biti gotov tek 2029. godine uz cenu od 1,9 milijardi dolara.
Nasuprot tome, finski ledolomac „Polaris“ izgrađen je za tri godine po ceni od 125 miliona evra (147 miliona dolara). Iako je manji od onoga što Amerika želi, to je dokaz finske sposobnosti da brzo i efikasno gradi ledolomce po niskoj ceni.
Priča o „razlici u kapacitetu ledolomaca“ između Amerike i Rusije, koja ima oko 50 polarnih ledolomaca, uključujući i nuklearne, smatra se preteranom. Duga severna obala Rusije i više od 2 miliona stanovnika na Arktiku osiguravaju da će Rusija uvek imati potrebu za više ledolomaca od Amerike. Prava briga leži u razlici između mogućnosti američke obalske straže i uloge koju ona mora da igra u bezbednosti Arktika, s obzirom na to da se Rusija i Kina bore za kontrolu nad ovim teritorijama.
August je doneo dodatne tenzije, kada su dva kineska ledolomca plovila kroz područje na koje su Amerikanci polagali pravo kod Aljaske. Da bi nadoknadila ovu razliku, Amerika se sada okreće Finskoj, koja je, prema navodima, spremna da isporuči brodove još ove decenije. Međutim, postoji problem – protivljenje američkih brodogradilišta i zakoni o javnim nabavkama koji zahtevaju da se vojni brodovi grade u Americi. Ipak, Trampova spremnost da prevaziđe svoje protekcionističke instinkte ukazuje na hitnu potrebu za proširenjem arktičke flote obalske straže.
