Mnogi vlasnici mačaka, posebno kada odlaze na putovanje, često se pitaju da li će ih njihovi ljubimci zaboraviti. Iako mačke važe za samostalne i pomalo distancirane životinje, stručnjaci tvrde da je njihovo pamćenje daleko složenije nego što se često misli. Mačke ne pamte samo lica ljudi, već stvaraju slojevite uspomene povezane sa prostorom u kojem žive, mirisima, zvucima i svakodnevnim rutinama koje im pružaju osećaj sigurnosti.
„Mačke su zaista posebne životinje“, izjavila je Džejn Dejvidson, veterinarska tehničarka iz Velike Britanije. Ona objašnjava da mačje pamćenje funkcioniše drugačije od psećeg, snažno je vezano za okruženje – za mirise doma, zvukove, prizore i obrasce ponašanja koje ponavljaju iz dana u dan.
Istraživanje Univerziteta u Orhusu u Danskoj pokazalo je da i mačke i psi imaju sposobnost da se prisećaju prošlih događaja. U anketi sprovedenoj među 375 vlasnika kućnih ljubimaca, čak 80% ispitanika navelo je da njihova životinja pokazuje sećanje na konkretna iskustva. Ta sećanja se često aktiviraju kada mačka dođe u dodir sa nečim poznatim – određenim mestom, predmetom ili mirisom koji je podseća na ranije doživljaje.
Na društvenim mrežama često se šire tvrdnje da je nekoliko meseci zajedničkog života dovoljno da se vlasnik „ureže“ u mačje pamćenje do kraja života. Prema rečima stručnjaka, u tome ima mnogo istine. Dejvidson smatra da mačke ne zaboravljaju lako ljude sa kojima su delile dom. „Njihovo iskustvo života u nekom prostoru ne zasniva se samo na emocijama, kako mi to doživljavamo. Mačke pamte dom kao mesto gde su bile bezbedne, gde su imale hranu, prostor za odmor i igru. Vlasnik je deo tog sistema sigurnosti“, objašnjava ona.
Drugim rečima, mačka možda ne razmišlja o vlasniku na isti način kao čovek, ali ga pamti kao važan deo stabilnog okruženja koje joj je omogućilo kvalitetan život. Irina Smirnova, veterinarka sa platforme Meowoff, dodaje da ako je veza između mačke i vlasnika bila stabilna i ispunjena brigom, mačka može pamtiti vlasnika mesecima, pa čak i godinama. Rutina, pažnja i emocionalna sigurnost imaju ključnu ulogu u tome.
Često se može čuti da napuštene mačke ostaju u blizini doma u kojem su ranije živele, kao da čekaju povratak vlasnika. Stručnjaci ističu da su mirisi, zvukovi i prethodne interakcije presudni u održavanju tih uspomena. „Miris je izuzetno važan za mačke i jedan je od glavnih okidača sećanja“, potvrđuje Smirnova.
Dobra vest za vlasnike mačaka je da ih one neće zaboraviti dok su na odmoru. Ipak, mogu pokazivati ponašanja koja ukazuju na promenu rutine ili blagu uznemirenost. Prema rečima Dejvidson, to može uključivati slabiji apetit, manju želju za igrom ili povlačenje, što se obično normalizuje nakon nekoliko dana. Mačke često traže mesta koja mirišu na vlasnika, poput kreveta ili odeće.
U slučajevima većeg stresa mogu se javiti i izraženiji znaci, poput pojačanog mijaukanja, obeležavanja teritorije urinom, intenzivnijeg grebanja ili, ređe, agresivnog ponašanja. Smirnova ističe da neke mačke postaju previše privržene drugim ljudima, dok se druge povlače i skrivaju. „Neke će više spavati, dok će druge obilaziti poznate delove stana u kojima je vlasnik često boravio“, objašnjava ona.
Na kraju, ako se ikada zapitate da li vas vaša mačka pamti – odgovor je gotovo sigurno potvrdan. Iako to možda ne pokazuje na način na koji biste očekivali, za vašu mačku vi ste deo njenog sveta koji se ne zaboravlja. Mačke, iako nezavisne, oblikuju duboke uspomene o okruženju i ljudima sa kojima su delile život, te ostaju vezane za svoje vlasnike na način koji je često nevidljiv, ali veoma stvaran.
