U svetu šminke postoje proizvodi koji se na prvi pogled čine sličnim, a zapravo imaju potpuno različite namene. Dva takva proizvoda su klasični korektor i korektor u boji, koji se često nalaze jedan pored drugog u neseseru, ali njihova funkcija i način korišćenja su suštinski različiti.
Klasični korektor je osnovni alat za postizanje dobrog izgleda. Njegova primarna svrha nije da menja boju kože, već da prikrije sitne nepravilnosti poput bubuljica, fleka ili tamnih podočnjaka. Kako bi se postigao najbolji efekat, nijansa korektora treba da bude identična tonu kože. Ako je korektor previše svetao, može naglasiti problem, dok previše tamna nijansa može stvoriti sivkast izgled, što nije poželjno.
Korektor se obično nanosi nakon pudera, osim kada se koristi u kombinaciji sa korektorom u boji, u tom slučaju dolazi kao završni sloj. Tekstura korektora treba da bude kremasta i lagana kako bi stvorila efekat svežine i odmora, a ne maske. Njegova funkcija je da koži pruži prirodan i odmoran izgled, čak i kada je koža umorna ili pod stresom.
S druge strane, korektor u boji ima drugačiju ulogu od klasičnog korektora. Umesto da prekriva, on ispravlja ton kože i priprema „platno“ za klasični korektor i puder. Suština leži u teoriji boja: suprotne nijanse na spektru poništavaju jedna drugu, što omogućava postizanje ujednačenog tena bez viška slojeva.
Na primer, zelena nijansa se koristi za ublažavanje crvenila, dok narandžasta i breskvaste nijanse pomažu u neutralizaciji tamnih podočnjaka. Ljubičasta nijansa osvežava siv ili žućkast ten, dok žuta neutrališe ljubičaste vene. Kada se korektor u boji pravilno nanese, samo na problematična mesta, ten deluje ujednačeno i prirodno. Nakon toga se klasični korektor nanosi preko, kako bi se „zaključale“ ispravke i postigao besprekoran i prirodan izgled.
Kada birate korektor u boji, važno je da znate koje su vam glavne potrebe i koji problemi sa kožom želite da ispravite. Prvi korak je identifikacija nijansi koje su vam potrebne za neutralizaciju određenih tonova. Na primer, ako imate crvenilo, zelena nijansa će vam biti najbolja opcija. U slučaju tamnih podočnjaka, narandžasta ili breskvaste nijanse će biti efikasne.
Takođe, prilikom primene korektora u boji, važno je koristiti mali kist ili prste za precizno nanošenje. Samo mala količina proizvoda je potrebna na problematičnim mestima. Nakon toga, klasični korektor se može naneti kako bi se postigao ujednačen ten.
U zaključku, iako se klasični korektor i korektor u boji nalaze u istom neseseru i često se koriste zajedno, njihova funkcija je različita. Klasični korektor je tu da prikrije nepravilnosti, dok korektor u boji ispravlja ton kože i priprema teren za dalju šminku. Razumevanje razlika između ovih proizvoda može značajno poboljšati vašu šminku i pomoći vam da postignete željeni izgled. Uvek je važno birati prave nijanse i tehnike nanošenja kako biste postigli najbolji rezultat.
