Januar je mesec kada mnogi zaposleni razmatraju promenu posla, što je često povezano sa novogodišnjim odlukama. U ovom periodu, kompanije takođe prilagođavaju svoje planove zapošljavanja, a platu često doživljavaju kao ključni faktor u donošenju odluka o karijeri. U skladu sa tim, nedavni podaci Evrostata iz 2024. godine pružaju uvid u razlike u platama među evropskim zemljama.
Prosečna godišnja plata u EU iznosi 39.808 evra, ali se značajno razlikuje od zemlje do zemlje. Dok se u Luksemburgu prosečna plata kreće oko 82.969 evra, u Bugarskoj ona iznosi samo 15.387 evra, što pokazuje razliku od 5,4 puta. Pored Luksemburga, još pet zemalja – Danska, Irska, Belgija, Austrija i Nemačka – imaju prosečne plate preko 50.000 evra godišnje. S druge strane, u Grčkoj i Mađarskoj prosečna plata ne prelazi 20.000 evra.
U većini zemalja, značajan deo radnika radi sa skraćenim radnim vremenom, ali Evrostat prilagođava podatke kako bi prikazao koliki bi prosek bio kada bi svi zaposleni radili puno radno vreme. Podaci sugerišu da su plate generalno više u zapadnoj i severnoj Evropi, dok su niže u istočnoj i jugoistočnoj Evropi.
Jedan od ključnih razloga za razlike u platama, prema Đuliji De Lacari, ekonomistkinji iz Međunarodne organizacije rada, leži u ekonomskoj strukturi i produktivnosti zemalja. Ona naglašava da veća produktivnost omogućava zemljama da obezbede više plate. Zemlje sa razvijenijim sektorima sa visokom dodatom vrednošću, kao što su finansije, IT i napredna proizvodnja, obično nude veće plate u poređenju sa onima gde su zaposlenja koncentrisana u sektorima sa nižom dodatom vrednošću, poput poljoprivrede i osnovnih usluga.
Dodatno, prisustvo i snaga sindikata, kao i nivo zakonskih minimalnih zarada, značajno utiču na visinu plata. Dr Agnješka Pjasna iz Evropskog sindikalnog instituta ističe da nizak nivo sindikalnog organizovanja i visoka stopa nezaposlenosti mogu potkopati tržišnu moć radnika, što se posebno primeti u zemljama centralne i istočne Evrope, gde su udele plata među najnižima u EU.
Kada se plate prilagode kupovnoj moći, razlike se smanjuju. Na primer, prosečne plate po kupovnoj moći kreću se od 21.644 evra u Grčkoj do 55.051 evra u Luksemburgu, pri čemu odnos između najviše i najniže pada na 2,5. Najbolje rangirane zemlje po ovom kriterijumu su Belgija, Danska, Nemačka i Austrija, sa platama preko 48.500 evra.
Troškovi života i nivoi cena takođe igraju ključnu ulogu u definisanju plata. Lacari iz MOP-a napominje da zemlje sa višim nivoima potrošačkih cena generalno imaju veće nominalne plate. Rangiranje zemalja može se značajno promeniti kada se uporede nominalne plate u evrima sa prilagođenim vrednostima u kupovnoj moći. Na primer, Rumunija se popela sa 22. na 13. mesto kada se u obzir uzmu razlike u cenama, dok je Estonija pala sa 16. na 22. mesto.
Očekuje se da će, ako se trenutni trendovi nastave, prosečna plata u EU dostići 41.600 evra do 2025. godine i 43.400 evra do 2026. godine, iako će stope rasta varirati od zemlje do zemlje. Ove informacije ukazuju na važnost razumevanja ekonomskih faktora koji utiču na plate u različitim evropskim zemljama, a time i na odluke zaposlenih prilikom razmatranja promene posla.
