Sve zemlje Evropske unije su u 2024. godini povećale izdatke za socijalnu zaštitu, prema podacima Evrostata. Ukupno povećanje izdataka iznosilo je skoro 7%, čime je ukupan socijalni budžet EU dostigao gotovo 5 milijardi evra. U poređenju sa bruto domaćim proizvodom (BDP), prosečna potrošnja na socijalna davanja iznosi oko 27% širom bloka, ali se stope značajno razlikuju od zemlje do zemlje.
Finska, Francuska i Austrija su najdarežljivije članice EU, svaka troši oko 32% svog BDP-a na socijalna davanja. Nasuprot tome, Irska je na poslednjem mestu sa samo 12%, što je manje od zemalja koje nisu članice EU, poput Bosne i Hercegovine (20%) i Srbije (18%). Stručnjaci ukazuju na demografske razlike kao ključni faktor u ovoj podeli. Irsko društvo je relativno mlado, pa su troškovi povezani sa starenjem, kao što su penzije i zdravstvena zaštita, niži. Profesor Bernhard Ebinghaus napominje da je BDP u Irskoj donekle nadut zbog međunarodnih kompanija koje koriste zemlju u poreske svrhe, te da je ukupni prihod stanovnika bolji pokazatelj životnog standarda.
Irska, iako ima nisku potrošnju u odnosu na BDP, nije najmanji potrošač za sve socijalne usluge. Druga je u EU po potrošnji na socijalno stanovanje, proporcionalno svom BDP-u. Penzije čine najveći deo socijalne potrošnje u EU, sa ukupnim rashodima od dva biliona evra. Zdravstvena zaštita i bolesti su na drugom mestu sa skoro 1,5 biliona evra, dok slede mere za izdržavanje porodice i dece sa 0,4 biliona evra, i podrška za osobe sa invaliditetom sa 0,3 biliona evra.
Francuska, koja se suočila sa kontroverznom penzionom reformom, nije najveći potrošač na starosne davanja, posvećujući im 13% svog BDP-a. Prva tri mesta pripadaju Austriji (14,7%), Italiji (14,6%) i Finskoj (14,5%). Kada je reč o zdravstvenoj zaštiti, Nemačka ulaže najviše (9,9%), dok slede Francuska i Holandija (9,5%).
U pogledu podrške za nezaposlene, Francuska prednjači sa 1,75% BDP-a, a slede je Finska (1,65%) i Španija (1,5%). Finska takođe vodi po stambenoj podršci (0,99% BDP-a), ispred Irske (0,72%) i Nemačke (0,63%). Anketa Evrobarometra iz 2025. godine pokazuje da je nedostatak pristupačnog stanovanja jedan od najvećih problema u EU, što ističe 40% ispitanika.
Uprkos razlikama između istočnih i zapadnih članica, mnoge zemlje sa nižim potrošnjama počinju da sustižu one koje troše više. Estonija je prošle godine povećala svoju socijalnu potrošnju za skoro 20%, što je najbrži rast među zemljama EU, dok su Hrvatska i Rumunija takođe zabeležile značajan rast. Stručnjaci upozoravaju da je skok socijalnih izdataka u Estoniji rezultat indeksacije i rasta plata, a ne nužno političkih promena ka proširenju države blagostanja.
U međuvremenu, Grčka, Švedska, Italija i Danska beleže sporiji rast potrošnje, dok su svi članice EU povećale rashode za socijalna davanja. U Nemačkoj, međutim, rast socijalnih rashoda bio je relativno mali (oko 6,5%), ali se očekuje da će dodatni troškovi zbog izbeglica iz Ukrajine i ekonomsko usporavanje stvoriti pritisak na javne finansije.
Sve u svemu, analiza socijalnih izdataka u EU pokazuje značajne razlike među zemljama, a rast potrošnje je u velikoj meri povezan s demografskim faktorima i ekonomskim prilikama. Ove informacije ukazuju na potrebu za daljim ulaganjima u socijalnu infrastrukturu kako bi se obezbedila bolja podrška građanima širom EU, posebno u oblastima kao što su stanovanje i zdravstvena zaštita.
