I bez grejanja plastenika moguće je uspešno gajiti određene kulture koje odlično podnose niske temperature, a koje se brzo plasiraju na tržištu. U zimskim mesecima, potražnja za svežim povrćem je posebno izražena, što predstavlja priliku za poljoprivrednike da ostvare stabilan prihod. Stručnjaci preporučuju da se fokusiraju na vrste povrća koje su već dokazale svoju otpornost na naše klimatske uslove.
Među najisplativijim kulturama za zimsku proizvodnju ističu se luk, spanać i zelena salata. Ove biljke su otporne na niske temperature, a njihova proizvodnja ne zahteva dodatno grejanje plastenika. Luk se pokazuje kao jedna od najotpornijih kultura za zimu. Njegovo seme i arpadžik klijaju već na temperaturama od 3 do 5 stepeni, dok mlade biljke mogu podneti mrazeve do -7 stepeni, a dobro ukorenjene čak i do -25 stepeni. Ova kultura zahteva umerenu količinu svetlosti, manje nego paradajz ili krastavac, ali više nego kupus.
U fazi nicanja i rasta listova, luk zahteva veću vlažnost zemljišta i vazduha, dok se u periodu sazrevanja zalivanje smanjuje. Posebnu pažnju treba obratiti na luk srebrenjak, koji ima veće potrebe za vodom jer se gaji iz rasada. Uz pravilnu agrotehniku i redovno provetravanje, luk može doneti dobar prinos i zimu.
Spanać je još jedna kultura koja se odlično prilagođava hladnim uslovima. Njegovo seme klija već na 4 stepena, a optimalna temperatura za razvoj je između 14 i 18 stepeni. Ova biljka može izdržati mrazeve do -8 stepeni i nije previše zahtevna kada je reč o svetlosti. Zbog slabo razvijenog korenovog sistema, spanać zahteva čestu i obilnu zalivanje, posebno tokom faze formiranja listova. Đubrenje kompostom se preporučuje kako bi se poboljšao kvalitet roda.
Zelena salata takođe je siguran izbor za zimsku proizvodnju. Ova biljka najbolje se razvija na temperaturama između 15 i 20 stepeni, a mlade biljke mogu podneti mrazeve do -6 stepeni. Salata zahteva dosta svetla i konstantnu vlažnost zemljišta, što direktno utiče na sočnost i kvalitet glavica. Period od rasađivanja do formiranja glavice je najosetljiviji, posebno u slabo provetrenim plastenicima. Za preduseve se preporučuju paradajz, crni luk i radič, dok celer i peršun nisu preporučljivi.
Zimska proizvodnja povrća bez grejanja plastenika predstavlja odličnu priliku za poljoprivrednike koji žele stabilan prihod i brži plasman robe. Pravilnim izborom kultura i primenom osnovnih agrotehničkih mera, čak i u hladnim mesecima, može se ostvariti značajan prinos. Uzimajući u obzir sve prednosti koje nudite, poljoprivrednici se mogu osloniti na ove otpornije kulture kako bi obezbedili kontinuitet u proizvodnji i stabilne prihode tokom cele godine.
Uzimajući u obzir sve aspekte, zimska proizvodnja povrća postaje sve privlačnija opcija za poljoprivrednike u Srbiji. Uz pravilnu strategiju i primenu agrotehničkih mera, hladni meseci mogu doneti izdašne prinose i toplu zaradu. Ova praksa ne samo da pomaže u diversifikaciji proizvodnje, već i u zadovoljavanju potražnje na tržištu za svežim povrćem tokom zimskog perioda. U svetlu ovih informacija, očekuje se da će sve više poljoprivrednika prepoznati potencijal zimskih kultura i investirati u njihovu proizvodnju.
